К. М. Рафиков – Ўзбекистон касаба уюшмалари Федерацияси раиси


Р х MPL= W  Шундай қилиб, меҳнат ресурсларига талаб энг кўп меҳнат  маҳсулотининг функцияси ҳисобланади:  LD = LD (MPL)



Download 7,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/415
Sana08.04.2022
Hajmi7,94 Mb.
#538063
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   415
Bog'liq
Mehnat iqtisodiyoti

Р х MPL= W 
Шундай қилиб, меҳнат ресурсларига талаб энг кўп меҳнат 
маҳсулотининг функцияси ҳисобланади: 
LD = LD (MPL) 
 
Бундан иложи борича кўп фойда олиш шарти: Р x MPL = W дан MPL = 
W/Р ҳосил бўлишидир. Чунки: LD = LD(MPL) дир. Натижада қуйидаги тенглик
ҳосил бўлади:
LD = LD (W/P) 
Юқоридагилардан меҳнат ресурсларига талаб ходим реал иш ҳақининг 
функцияси эканлиги хулосасини чиқариш мумкин. Иш ҳақи қанчалар юқори 
бўлса, меҳнат ресурсларига талаб шунчалик кам бўлади. 
Чунки иш ҳақи оширлганида иш берувчи ёллаётган ходимлари сонини 
камайтиришга мажбур бўлади (меҳнат ресурсларига талаб камаяди). Иш ҳақи 
камайса, аксинча иш берувчи қўшимча ходимларни ёллай олади (меҳнат 
ресурсларига талаб ортади). Иш ҳақи даражаси билан меҳнат ресурсларига 
талаб ўртасидаги боғлиқлик 4.3–расмда келтирилган. Яъни иш ҳақининг 
миқдори (W) ва меҳнат ресурсларига талаб (L) ўзаро боғлиқдир. 
D
L
эгри чизиқдаги ҳар бир нуқта иш ҳақининг муайян даражаси меҳнат 
ресурсларига талаб қандай бўлишидан далолат беради. Эгри чизиқнинг пастга 
йўналиши иш ҳақи паст бўлганида меҳнат ресурсларига талабнинг ортиши


155 
аксинча, иш ҳақи даражаси юқори бўлганида меҳнат ресурсларига талабнинг 
камайишини акс эттиради. 
Юқорида 
баён 
этилганлардан 
меҳнат бозорида меҳнат ресурсларига 
талабнинг қуйидаги омилларини ажратиб 
кўрсатиш мумкин: 
1.
Иш ҳақи. Бошқа омиллар 
тенглигида меҳнат ресурслари хизматига 
талаб ва унинг нархи бир-бирига 
тескаридир. 
2.
Пировард маҳсулотга талаб. 
Корхона пировард маҳсулотига талаб 
қанчалар кўп бўлса, меҳнат ресурсларига 
талаб шунчалар ортади. 
3.
Ишлаб чиқариш омилларининг 
ўзаро бир-бирининг ўрнини босиши. 
Агар меҳнат ресурсларининг қиймати 
юқори бўлса, у ишлаб чиқаришнинг бошқа омиллари билан алмаштирилади. 
4.
Ходим малакасининг даражаси. Ходимнинг малакаси юқорилиги 
унинг меҳнат унумдорлиги ҳам юқори бўлишини англатади. Бу меҳнат 
ресурсларининг ишлаб чиқаришнинг камроқ даромад келтирадиган омиллари 
ўрнини босиши мумкинлигини кўрсаади. 
5.
Меҳнат ресурсларининг энг кўп даромад келтириши. Мукаммал 
меҳнат бозорида меҳнат омилидан фойдаланишнинг энг кўп даражаси ишлаб 
чиқариш харажатларига (яъни иш ҳақига) тенглашмагунча меҳнат 
ресурсларига талаб ортиб бораверади. 

Download 7,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish