К. М. Рафиков – Ўзбекистон касаба уюшмалари Федерацияси раиси



Download 7,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/415
Sana08.04.2022
Hajmi7,94 Mb.
#538063
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   415
Bog'liq
Mehnat iqtisodiyoti

макро- ва микроомиллари
мавжуддир. Ушбу 
макроомилларга
қуйидагилар киради: 

иқтисодий ўсиш; 

моддий неъматларни кенгайтирилган такрор ҳосил қилиш; 

ишлаб чиқарилаётган маҳсулотлар ҳажмини муттасил кўпайтириб 
бориш; 

ишлаб чиқаришга капитал қуйилмаларни кўпайтириш; 

меҳнатга талабни кенгайтириш; 

қатъий пул-кредит сиёсатини ўтказиш; 

ишлаб чиқаришда таркибий ўзгаришларни амалга ошириш ва 
бошқалар. 
Меҳнат ресурсларига талабнинг 
микроомиллари 
қуйидагиларни 
қамраб олган: 

корхонада ишлаб чиқарилаётган маҳсулотларга талаб; 

фойда олиш; 

корхонанинг рақобатбардошлиги ва бошқалар.
Ривожланган давлатларнинг тажрибаси бозор иқтисодий тизимида 
макро- ва микродаражаларда меҳнат ресурсларига талабни чегаралайдиган 
омиллар мавжудлигидан далолат беради. Уларга илмий-техникавий 
тараққиёт, ижтимоий меҳнат унумдорлигининг ортиши, ички тармоқ ва 
тармоқлараро рақобат, ишлаб чиқарилаётган маҳсулотларнинг нархи киради. 
Меҳнат ресурсларига талабнинг таркиби жуда мураккаб. Чунки 
ижтимоий ишлаб чиқаришда меҳнат фаолиятининг турлари ниҳоятда кўп, 
айни пайтда ишлаб чиқариш муттасил модернизация қилиб турилиши меҳнат 
ресурсларига талабни ҳам ўзгартиради.


154 
Умуман олганда ёлланадиган меҳнат ресурсларининг касб-малака 
турларидан келиб чиққан ҳолда 
меҳнат ресурсларига талабни қуйидагича 
гуруҳлаш
мумкин: 

юқори малакали меҳнат ресурсларига талаб; 

ўрта малакали меҳнат ресурсларига талаб; 

паст малакали меҳнат ресурсларига талаб;

малакасиз меҳнат ресурсларига талаб. 
Корхоналар учун шунчаки умуман меҳнат ресурслари эмас, балки бу 
ердаги технология жараёни талабларига мос тушадиган аниқ касб ва малакага 
эга бўлган ходимлар талаб қилинади. 
Корхоналар меҳнат ресурсларига эҳтиёжларини қондириш орқали иложи 
борича кўпроқ фойда олиш мақсадини кўзлайди. Корхона фойдасини энг кўп 
миқдорининг шарти энг кўп даромаднинг (МR) энг кўп ишлаб чиқариш 
харажатларига (МС ) тенглигидир: 
МR = МС 
Корхонанинг қўшимча (энг кўп) ходим ёллаши натижасида оладиган энг 
кўп даромади ушбу ходим томонидан ишлаб чиқарилган маҳсулотни сотишдан 
тушган маблағ ҳисобланади. У ишлаб чиқарилган маҳсулот нархининг (Р) 
меҳнатнинг энг кўп маҳсулига (МРL) кўпайтирилиши орқали аниқланади. 
Бунда энг кўп харажат ходимнинг номинал (пул) иш ҳақидир. Бундан 
корхонанинг энг кўп фойда олиши қуйидаги тенгликка боғлиқлиги 
аниқланади: 

Download 7,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish