К. Абдуназаров, А. Зайнуддинов умумий ер



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/114
Sana13.06.2022
Hajmi1,58 Mb.
#662672
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   114
Bog'liq
fayl 1188 20210607

 
4.4.4. Океандаги мавжудотлар 
 
Океан тирик организмлар вужудга келган бирламчи муҳит
хисобланади. Унинг шаклланиши сайёрамизнинг илк шаклланиш даврига 


128 
тўғри келади. Океан муҳити ҳаётни ривожланиши учун қулай, ўзига хос 
муҳит ҳисобланади. Океанда, сувда сув организмлари учун зарур бўлган 
хамма кимёвий элементлар эритма таркибида мавжуд. Океан суви доимо 
ҳаракатда бўлиб, унинг сувини алмашиб туришида денгиз оқимларининг 
ахамияти жуда катта. Горизонтал ҳаракатдан ташқари сувнинг вертикал 
ҳаракати хам мавжуд. Бу ҳаракатлар натижасида Дунё океаниниг сувлари 
бир бутун муҳит, гидросферани вужудга келтиради.
Дунё океанининг майдони 361 млн.км
2
атрофида бўлиб унда 1,37 
млр.км
3
сув тўпланган. Океан сувларида 48 10
15
т ҳар хил тузлар эритма 
шаклида мавжуд. Океан ҳаёт муҳитининг чагараси йўқ. Шунинг учун ҳар 
хил организмлар яшаши ва шаклланиши учун қўлай. Энг қадимги 
организмларнинг микроқолдиқлари сувда яшовчи организмлар бўлганлиги 
аниқланган. 
Ќисоб китобларга кўра океанда 160 мингга яқин хайвон ва 10 мингга 
яқин ўсимлик тури мавжуд. Ќайвонлар ичида 16 минг балиқ тури, 80 минг 
молюскалар тури, 20 мингга яқин šисšичбаšасимонлар тури, 15 мингга 
яқин содда организмлар ва бошқалар мавжуд. Умуртқалилар орасида 
балиқлардан ташқари океанда тошбақа ва илонлар, 100 га яқин 
сутэмизувчи (китсимонлар) ќайвон турлари мавжуд.
Ўсимликлар орасида Дунё океанида сув ўтларининг тури кўп. Яшил 
сув ўтларининг 5000га яқин, диатомларнинг хам 5000га яқин тури бор. 
Денгиз организмлари, айниқса, уларнинг катталиги жуда хилма – хил. 
Хайвонот дунёси таркибида хам, ўсимликлари орасида хам кўзга 
кўринмайдиган микроорганизмлардан тортиб, узунлиги бир неча ўн метрга 
етувчи организмлар хам бор. Денгиз организмларини учта экологик гурух: 
планктон, нектон ва бентосга ажратиш мумкин. Улар асосан иккита област 
– денгиз туби ва унинг устидаги сувда яшайди.
Планктон (юнончасига – «муаллақ сузувчи») микроскопик 
организмларнинг йирик гурухи бўлиб, сувда муаллақ юради, денгиз 
оқимига қарши юра олмайди. Сув тубига чœкиб кетмаслиги учун улар 
мослашишига ҳаракат қиладилар. Мослашиш оқим усулида ёки ўзининг 
танасини массасини камайтириш керак ёки ишқаланиш кучини орттириши 
лозим. Шунинг учун уларнинг ҳар хил шаклларини учратишимиз мумкин. 
Уларнинг баъзиларининг хажми жуда кичик, баъзилари дисксимон ёки 
узун туклари, думлари бор. Планктонларнинг баъзилари ўз массасини 
камайтириш учун танасидаги сув миқдорини кўпайтириши лозим, масалан, 
медуза танасидаги сувнинг миқдори 95 – 98% гача етади. 
Планктонларнинг асосий қисми 200 м гача бўлган чуқурликкача, айниқса 
25 – 40 м чуқурликда яшайди.


129 
Нектон (юнончасига «сузувчи») мустақил ҳаракат қилувчи сув 
организмлари балиқлар, сутэмизувчилар, молюскалардан иборат. 
Уларнинг баъзилари (ҳар хил балиқлар, китсимонлар, тюленлар, денгиз 
тошбақалари, денгиз илонлари, кальмар ва осминоглар) узоқ масофага 
кўчиб юра оладилар.
Бентос (юнончасига «чуқурда яшовчи») денгиз тубида яшовчи 
организмлардан иборат. Улардан баъзилари океан тубига ёпишиб 
оладилар, баъзилари ўтроқ (маржонлар, сув ўтлари ва ҳ.к.) ёки тошлар 
орасига ўйиб кириб кетувчи (молюскалар, игнали чувалчанглар), ўрмалаб 
юрувчи (қисқичбақасимонлар, игнатерили организмлар), эркин сузиб 
юрувчи (камбала, скат) сифатида яшайдилар.

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish