К а р и м о в а. А., И с л о м о в ф. Р., А в л о қ у л о в а. З



Download 11,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/366
Sana10.07.2022
Hajmi11,23 Mb.
#771818
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   366
Bog'liq
buxgalteriya

Ахборот ҳажми бўйича 
баланслар 
бир марталик
ва 
йиғма балансларга
бўлинади.
Бир марталик баланс
фақат битта корхона бўйича 
жорий ҳисоб асосида тузилади.
Йиғма баланс
бир марталик баланслар асосида ту­
зилади ва бирлашмалар (вазирликлар, фирмалар, ак­
циядорлик жамиятлари ва шу кабилар)нинг хўжалик 
маблагларини акс эттиради.
Мулкчилик шаклига кўра 
давлат, кооператив, уз, 
аралаш
ва 
қўшма корхоналар,
шунингдек, 
ж а м о а т т а ш ­
килотлари баланслари
фарқ қилади,
Акс эттириш объектига кўра 
баланслар 
м у с т а қ ш
ва 
алоҳида балансга
ажратилади.
Мустацил балансни
юридик шахе бўлган корхона­
лар тузади.
Алоҳида балансни
корхонанинг таркибий бўлинма- 
лари (филиаллар, цехлар, корхонанинг автотранспорт 
ва турар-жой ҳамда коммунал хўжаликлари) тузади.
Тозалаш усулига кўра 
баланслар 
брутто-баланс
ва 
нетто-ба,
1
ансларга
бўлинади.
Брутто-баланс
— тартибга солувчи моддаларни ўз 
ичига олувчи балансдир. Воситаларнинг қақиқий қий- 
матини (таннархи ёки қолдиқ қийматини) аниқлашда 
суммалар бошқа моддалар суммаларидан чегириладиган 
моддалар 
тар ти б га солувчи модда^юр
дейилади. Маса­
лан, “Асосий воситалар” суммасидан “Асосий восита­
ларнинг эскириши” тартибга солувчи модда суммаси 
чегирилади. Брутто-балансда ана шу тартибга солувчи 
моддалар суммаси баланс якуний қийматига кирити­
лади.


Нетто-баланс —
қийматидан тартибга солувчи мод­
далар суммаси чегирилган баланс бўлиб, бунга 
тозалаш
дейилади. Ўзбекистондаги барча корхоналар нетго-ба- 
ланс тузади, яъни баланс якунига асосий воситалар, 
арзон баҳоли ва тез эскирувчи буюмларнинг қолдиқ 
қийматда, қайта сотиладиган товарлар эса таннархи 
бўйича киритилади.
Балансга қўйиладиган асосий талаблар қуйидаги- 
лардир:
♦ баланснинг тўғрилиги;
♦ баланснинг реаллиги;
♦ баланснинг яхлитлиги;
♦ баланснинг изчиллиги;
♦ баланснинг тушунарлилиги.

Download 11,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   366




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish