Жиззах политехника


Аввалом бор жами талаб эгри чизигининг бундай xолати учта омил билан богликдир. Яъни



Download 0,65 Mb.
bet32/99
Sana26.03.2022
Hajmi0,65 Mb.
#512230
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   99
Bog'liq
makroiqtisodiyot

Аввалом бор жами талаб эгри чизигининг бундай xолати учта омил билан богликдир. Яъни:


      1. Фоиз ставкаси самараси.

      2. Моддий кийматликлар самараси ёки реал касса колдиклари ёхуд бойлик самараси.

      3. Импорт харидлар самараси.



Фоиз ставкаси самараси.
Фоиз ставкаси самараси шуни билдирадики яъни, жами талаб эгри чизигининг силжиши нархлар даражаси узгаришининг фоиз ставкасига, демак истеъмол харажатлари ва инвестицияларга булган таъсирига боглик. Аник айтганимизда, агар баxо даражаси ошса фоиз ставкаси xам ошади, усган фоиз ставкалари уз навбатида истеъмол харажатлари ва инвестицияларни камайишига олиб келади.
Демак, товарларнинг баxо даражалари ошса истеъмолчиларга харид килиш учун катта микдорда накд пуллар керак булади. Ишбилармонлар учун xам иш xаки ва бошка харажатларни тулашга катта микдорда пуллар керак булади. Кискача айтганда товарлар баxоси даражалари юкори булса пулга булган талабни оширади.
Пул бирлиги xажмининг узгармаган xолатида талабнинг ошиши пулдан фойдаланишни чигаллаштиради. Бу фоиз ставкасини курсатади. Фоиз ставкаларининг юкори шароитида ишбилармонлар ва аxоли харажатлари микдорини камайтиради. Яъни, тезда фоиз ставкаларини ошишига мослашади.
Бундан шундай хулосага келишимиз мумкинки нархларнинг усиши пулга булган талабни купайтириб, фоиз ставкасининг ошишига олиб келади
ва шу туфайли миллий маxсулотнинг реал xажмига булган талабни кискартирар экан.

Бойлик самараси ёки реал касса колдиклари.


Бойлик самараси ёки реал касса колдиклари шуни билдирадики, нархлар даржасининг ошиши, жамгарилган пул активлари (омонатлар, облигациялар) реал харид кобилиятини тушириб юборади. Бундай шароитда аxоли янада камбагаллашиб боради ва уз-узидан харажатлар микдорини кискартиради. Масалан, бирор-бир шахс узининг активида 10 млн. сум булса, ундан xеч иккиланмасдан бирорта автомашина сотиб олиши мумкин. Агарда инфляция ушбу шахс активининг тулаш кобилиятини 6 млн. сумга тушуриб юборса у машини сотиб олмаслиги мумкин.
Импорт харидлар самараси.
Импорт харидлар самараси шуни билдирадики бирор-бир мамлакатда товар ва хизматларнинг ички нархлари ташки нархларга нисбатан ошиб борса, у маxсулотга булган талаб камаяди ва уз навбатида импорт маxсулотларга булган талаб ошади. Ва аксинча ички нархларнинг камайиши импортнинг камайишига ва экспортнинг ошишига олиб келади ёки миллий маxсулотга булган талабни оширади.
Юкорида куриб утилган омиллар жами талабнинг нарх омиллари деб аталади, чунки миллий ишлаб чикариш реал xажмининг узгариши факат нархларгагини богликдир. У эгилувчан нарх модели деб аталади.
Бундан ташкари жами талабнинг нархларга боглик булмаган омиллари xам мавжуд. Демак жами талаб уй хужалиги, корхоналар, xукумат ва хорижий шериклар талабларидан ташкил топар экан. Унда уларнинг харажатлардаги узгаришлар жами талабнинг микдорида уз аксини топади ва унинг эгри чизигини чапга ёки унга силжитади. Жами талабнинг нархларга боглик булмаган омилларига биз куйидагиларни киритамиз.;

  1. Истеъмол харажатларидаги узгаришлар;

а) истеъмолчилар кулларидаги моддий кийматликлар усганда;
б) истеъмолчилар келажакда уз даромадларини купайишини кутиши натижасида купрок харид килишни афзал куришса;
в) истеъмолчилар карзлари микдори камайса ва уларга xозирги кунда купрок харид килиш имконини берса;
г) истеъмолчилар даромадларидан олинадиган соликлар ставкаси камайса.

  1. Инвестиция харажатларидаги узгаришлар.

а) фоиз ставкалари - пул массасининг купайиши билан у ошиб боради ва шунга мувофик инвестиция харажатлари кискаради;
б) инвестициялардан кутилаётган фойда нормаси ошса; в) корхоналардан олинадиган соликлар микдори камайса;
г) технология - янги техникаларни ишлаб чикаришга жалб килишса; д) резервдаги кувватлар узгариши натижасида.

  1. Давлат харажатларининг узгариши, яъни давлат янги-янги харажатлар микдорини оширганда. Масалан, xарбий харажатлар ва янги касалхона ва бошка муассасалар куришга корор килганда.

  2. Соф экспорт харажатлари.

  3. Бошка мамлакатлар миллий даромадларининг усиб бориши.

  4. Валюта курсларидаги узгаришлар.

    1. Download 0,65 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish