Жиззах политехника



Download 0,65 Mb.
bet14/99
Sana26.03.2022
Hajmi0,65 Mb.
#512230
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   99
Bog'liq
makroiqtisodiyot

Номинал ва реал ЯММ.


Иктисодиётда мавжуд булган инфлияция ва дефляция курсаткичлари ЯММ ни xисоблашни кийинлаштиради. Чунки, ЯММ пул, вактинчалик ва микдор курсаткичларидан иборатдир. ЯММ ни xисоблашда бошлангич маълумот булиб компанияларнинг умумий сотиш xажми курсаткичи xисобланади. Аммо бу курсаткичлар бир вактнинг узида ишлаб чикарилаётган маxсулотлар микдор ва баxо даражаларининг узгаришини ифодалайди. Бу шуни билдирадики ЯММ микдорига ишлаб чикарилаётган маxсулотларнинг физик xажми ва баxо даражаcи таъсир курсатади.
ЯММ ни xисоблашда биз компаниялар молиявий xужжатлардан статистик маълумотларни оламиз ва ЯММ ни xисоблаймиз. Бу xакикатда номинал ЯММ курсаткичидан иборат булади. Чунки, биз бирор-бир йилда яратилган номинал ЯММ нинг усиши бир томондан ишлаб чикариш xажмининг узгаришини, иккинчи томондан баxонинг узгаришини билдиради деб айта олмаймиз. Масалан, биз ЯММ нинг 4% га усиши инфлияциянинг нольлик даражасида ишлаб чикариш xажмини 4% оширган ёки ишлаб
чикариш xажми узгармаган xолда 4% инфлияцияни оширган деб тугридан- тугри айта олмаймиз. Муаммо шундан иборатки пул (вакт, микдор) курсаткичларини шундай тузатишимиз керакки, у ишлаб чикарилаётган маxсулотлар физик xажмининг узгаришини аник ифодаласин.
Бу муаммо ечими иктисодчилар томонидан топилган. Яъни, баxоларнинг усиб боришида ЯММ физик xажми курсаткичи камайтирилади ва аксинча баxолар камайиб боришда купайтирилади. Бу тугирлашлар ЯММ ни xар хил йилларда солиштириш имконини беради. Яъни жорий баxоларда ( баxоларнинг узгаришини xисобга олмаган xолда ) xисобланган ЯММ номинал ЯММ ни билдиради. Демак, бунга тескари равишда инфлияция даражасини (яъни, баxоларнинг усиши) ёки дефляция (яъни, баxоларнинг камайиши) даражаларини xисобга олган xолда xисобланган ЯММ реал ЯММ дан иборатдир. Реал ЯММ = (Номинал ЯММ/ Баxо индекси)х100%.

  1. Асосий макроиқтисодий кўрсаткичларни кўрсатинг. А) ЯММ, ялпи ички маҳсулот;

Б) соф миллий маҳсулот, миллий даромад;
В) ишчи кучи бандлиги, ишсизлик, инфляция; Г) барча жавоблар тўғри.



  1. ЯММ қандай усул билан ҳисобланади? А) қўшилган қийматлар бўйича ёндашув;

Б) сарф харажатлар бўйича ёндашув; В) даромадлар бўйича ёндашув;
Г) барча жавоблар тўғри.



  1. Номинал ЯММ қандай ҳисобланади? А) жорий нархларда ҳисобланади;

Б) нархларнинг ўзгаришини ҳисобга олиб, ўзгармас ёки қиёсий нархларда ҳисобланади;
В) ишлаб чиқарилган маҳсулот қийматини ҳисобга олиб ҳисобланади; Г) барча жавоблар тўғри.



  1. ЯММ нима?

А) миллий иқтисодиётда бир йил давомида вужудга келтирилган ва бевосита истеъмолчиларга бориб тушадиган пировард маҳсулот ва хизматларнинг бозор нархларидаги суммаси;
Б) йил давомида мамлакат худудида ишлаб чиқарилган пировард маҳсулот ва хизматларнинг бозор нархларидаги қиймати;
В) янгидан яратилган қиймат бўлиб, СММдан солиқларни чиқариб ташланган қиймати;
Г) ишлаб чиқариш жараёни якунланган, шахсий ва унумли истеъмол қилишга тайёр бўлган маҳсулотлар.



  1. Ялпи ички маҳсулот (ЯИМ) нима?

А) йил давомида мамлакат худудида ишлаб чиқарилган пировард маҳсулот ва хизматларнинг бозор нархларидаги қиймати;
Б) миллий иқтисодиётда бир йил давомида вужудга келтирилган ва бевосита истеъмолчиларга бориб тушадиган пировард маҳсулот ва хизматларнинг бозор нархларидаги суммаси;
В) ишлов бериш, қайта ишлаш ва қайта сотиш мақсадларида сотиб олинган маҳсулотлар;
Г) ишлаб чиқариш жараёнида якунланган, шахсий ва унумли истеъмол қилишга тайёр бўлган маҳсулотлар.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish