Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet91/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тусик куйишга ургатиш
Тусик 
куйишни 
урпггишни 
тугридан 
хужумкор 
зарба 
беришни 
эгаллагандан кейин ва харакатда хамда турган жойда тусик куйиш учун 
малакаларини урганиб олганларидан кейин бошлайди. Бу куйидаги машкларда 
бажарилади: унга ва чапга ёнлама кадам ташлашдан кейин, сакрашни бажариб. 
уйинчилар навбат билан турни узинаси буйлаб силжийдилар; худди шунинг узи 
факат иккита кадам ташлагандан кейин.
Сунгра диккат эътиборни сакраш учун жойни танлаш билишни таъкидлаб 
курсатилади. Бунинг учун дастлаб тупни узатиш деярли юкорига вертикал 
холад бажарилади ва тусик куйувчилар пастга тушиб келаётган туп каршисига 
туришади. Кейин траекторияси юкори-узокгачан (туп ён чизик ёнига тушади)


ва паст-узокгачан узгаради. Бу машкни тусик куйувчи хужумкор зарба 
беришсиз бажаради.
Шу билан бирга кулни тугри куйишни хам урганилади. Биринчи машкда 
тусик куйувчи кулни кутариб, хужумкор зарба бериш йуналишини беришига 
таклид килади. Тусик куйувчини кулини куйишга жойни танлаш учун махсус 
скамейка куйиш мумкин. чунки у тусикни сакрамасдан бажариш. Дастлаб 
хужумкор зарба беришни олдиндан келишиб олинган йуналишда бажаради
чунки тусик куйувчи кулида тупга зарба беришни хис этиши керак (тусикни 
хис килиш). Бу машкда кулни куйиш хатосини тугирланади. Шундан кейин 
тусик куйувчини узи тупни турни устидан утиш йуналишини купрок 
эхтимолини аниклайди. Шундан кейин тусик тулик равишда худди турган 
жойда кандай бажарилса ва силжишдан кейин хам шундай бажарилади.
Тусик куйиш техникасини такомиллаштиришда хужумкор зарба бериш 
(айникса узига - узи туп юкорига иргитишдан кейин) ва орка чизикда 
химоячиларни харакатланиши билан бирга хужумчини харакатини тусик 
куйувчи кузатиб боришни ургатишдир: уни югуришни тезлиги ва йуналишни, 
гавда, кул ва панжаларни харакат хусусиятини. Ю корида курсатилгандек, 
депсиниш вактини, албатта тупни учиш траектроиясига боглик холда танланади 
(зарба бериш эхтимоли тугилган вактда сакрашни энг юкори нуктасида булиши 
керак), шунингдек хужумчини сакраш баландлигига ва буйича боглик булади 
(хужумчини буйи канча баланд булса, тусик куйувчи шунча олдин сакраши 
керак).
Сакраш учун жойни танлашни ургатиш билан бирга параллел холда кулни 
тугри куйишни такомиллаштирилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish