Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


Т актика Асосий тушунчаларнинг таърифи


bet118/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Т актика
Асосий тушунчаларнинг таърифи.
Тактика - бу спорт кураши олиб боришнинг усул ва куринишларини
уйиннинг ривожланиши конуниятларини ва аник ракибга карши 
уларни 
рационал куллашни амалий ва назарий жихатидан урганадиган булимдир.
Уйин олиб бориш тадбирларига техника усуллари таълукли. Аслини 
олганда, техникани эгалламай туриб уйинаш мумкин 
эмас. Бирок техник 
тайёргарлик у ёки бу харакатнинг таркибипи урганишга йуналган булса, унда 
тактик тайёргарлик басекитболчини икки жамоа кураши шароитларида 
урганилган усулларни максадга мувофик куллашнинг махорати ва билимлари 
билан куроллантиради.
Тактик 
тайёргарлик 
аввало 
хар 
хил 
курашдаги 
комбинацияларни 
урганишни таказо килади. Комбинация деганда, баскетболдан бирининг саватга 
хужум килиш учун шароит яратишга йуналтирилган, аник система чегарасида 
гурух ёки жамоанинг хамма уйинчилари, томонидан илгаридан урганилган ва 
узаро келишилган харакатлар тушунилади. Бундан ташкари, камбинация, 
типавой узаро харакатлар, уларнинг уйгунлиги ва йигилган мусобака 
тажрибалари асосида уйинчилар томонидан ижодий тузилган ва амалга 
оширилган булиши мумкин.
Тактика таснифномаси
Уйиннинг асосий мазмунига мувофик тактика хужум ва химоя тактикасига 
булинади. (. а,б -раем)
Унинг хар бир булими уйинчилар харакатини ташкил килиш принципига 
караб якин, гурухли ва жамоага 
булинади. Уз навбатида, хар бир гурух 
уйинини олиб бориш куринишини хисобга олиб, куринишларга булинади. 
(Масалан, якка харакатлар, хужум давомида уйинчининг тупсиз харакати ва 
уйинчининг туп билан харакати хам булиши мумкин). Уйин харакатларининг 
аник мазмунига караб куринишлар усулларга булинади. Бажаришнинг хар хил 
хусусиятларига эга булган усуллар вариантларнинг пайдо булишига сабаб 
буладилар. Масалан, марказий уйинчи оркали хужум килиш системаси 
пазицион хужум килиш усулларидан бири хисобланади. Бир вактнинг узида 
таянган марказий уйинчилар сонини хисобга олиб, бу системаси ичига учта 
вариантга эга булиши мумкин: битта марказий уйинча оркали, иккита ва учта 
марказий уйинчилар оркали хужум килиш.
187



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish