Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet103/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

у р и н н и
эгалладилар. Бу 
беллашувда 
М осквада 
утказилаДиган 
бутуниттифок 
спартакиадасига 
катнашадиган терма жамоа аъзолари аникланди.
Бутуниттифик спартакиадада Узбекистон 
баскетболчилари биринчи 
халкаро учрашувни утказдилар. Улар Франция терма жамоаси билан учрашиб 
49: 12 эркаклар ва 24:12 (аёллар) хисоблар билан галаба козондилар.
1929 йилдаги шахарлар биринчилиги учун олиб борилган курашга ишлаб 
чикариш жамоалари билан бир каторда олий укув юртларининг жамоалари хам 
катнашдилар.
Шу йилдан бошлаб баскетбол бутун узбек спартакиадаси дастурига 
киритилди ва мунтазам равишда республика биринчиликлари утказила 
бошланди. 1934 йилда баскетбол буйича утказилган биринчи Урта Осиё 
спартакиадасида эса Узбекистон эркаклар ва аёллар терма жамоалари биринчи 
уринларни эгалладилар.
Республикамиз 
баскетболчилари 
Урта 
Осиё 
республикалари 
ва 
Козогистон уРтасиДа 
У т к а з и л г а н
хамма спартакиадаларда 1952 йилгача 
биринчиликни кулдан бермадилар. 1952 йилда ва ундан сунг хам аёллар 
жамоаси 1973 йилгача Козогистон жамоасини олдинга 
у т к а з и б ,
иккинчи урин 
билан кифояланди.
164


1939 
йилда мамлакатимизда мусобаканинг янги коидалари жорий этилди. 
Бу коидалар халкаро мусобакалар коидаларига муносиб тузилганди. Масалан, 
мусобакалар “тоза” уйин лакти буйича утказиладиган булди. Ж амоалар бошка 
захира баскетболчиларга эга булишга ва бу боскетболчиларни хохлаганча 
алмаштириш уйнашга рухсат берилди. Янги коида буйича майдон икки зонага 
булиниб, “зона" коидаси киритилди. Баскетболчиларнинг тупни орка зонада 10 
секунддан ортик ушлаб туриш такикланди.
Янги коида буйича саватига куп тушган жамоа баскеболчилари уйини 
марказдан эмас, балки тупни 
уз
зоналарининг шчитортидаги чизик оркасида 
уйинга 
киритадиган 
булишди. 
Ж арима 
тупини 
энди 
“жабрланган” 
баскетболчининг узигина бажарадиган булди. Янги коидалар куланилиши 
уйинни бир мунча тез олиб боришга, уйин техникаси ва тактикасининг 
такомиллашувига олиб келди. Республиканинг кучли бакетболчилар тупни 
кукракдан икки куллаб ва елкадан бир куллаб узатиш каби усулларни куллай 
бошладилар.
Махаллий миллат эркаклар жамоалари уртасидаги республика чемпионати 
1945 йилда 
Андижонда булиб утди. Мусобакаларда 4 жамоа катнашиб, 
биринчи уринни Самарканд, иккинчи уринни Наманган, учинчи уринни 
Андижон, туртинчи уринни Тошкет жамоаси эгаллади.
1945 йилда Тошкентда III- Бутун узбек 
спартакиадаси 
булиб утди. 
Спартакиаданинг баскетбол турнирида 7 тадан аёллар ва эркаклар жамоалари 
катнашди. Биринчи уринни Тошкент шахрининг аёллар ва эркаклар жамоалари 
эгалладилар.
1946 йилда Андижон махаллий миллат эркакларнинг жамоалари уртасида 
иккинчи республика чемпионати утказилди.
1946 йилда узбек баскетболчилари собик итифок биринчилигининг II- 
гурухида катнашиб аёллар - 6, эркаклар 11 -у р и н и эгаллади.
1947 
йилда махаллий миллат эркак жамоалари уРтасиДа учинчи 
республика чемпионати утказилди.
Хуллас, 
1946—1960 
йилларда 
республика 
баскетбол 
уйинининг 
ривожланишида мухум боскич булди.
1960 
йилдан бошлаб Узбекистонда баскетболининг ривожланишида янги 
боскич бошланди. Бу даврда купчилик янги мусобакалар ташкил килинди
спорт машгулотларини йил буйи мунтазам олиб бориш яхши йулга куйилди.
1960- 1966 йилларда тошкентнинг “М ехнат” жамоаси тузилди ва жамоа 
базасида тузилган республика аёллар терма жамоаси 
юкори натижаларга 
эришди. Ж амоа аъзолари 1961 йилдан бошлаб собик итифок чемпионатининг 
“А ” класси буйича мусобакаларда катнашишхукукига эга булдилар.
1965 
йил собик итифок бирчилигида “М ехнат” аёллар жамоаси 4- уринни 
эгаллади. 
Бу мусобакаларда 
жамоанинг хайъат 
аъзоси (Р. Салимова, Т. 
Волнова , Р. Белаусова, Н. Чернишова, А. Ицнова ва Т.Томина). Урта Осиё 
республикалари ва козогистон хотин - кизлар 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish