Йирик блоклардан қурилган биноларнинг конструктив схемалари ва турлари



Download 3,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/4
Sana30.03.2022
Hajmi3,37 Mb.
#518322
1   2   3   4
Bog'liq
3 маъруза (1)

дераза ости блоки; г
– бурчакбоп блок; д
– деразалар ораси
учун;
е

ички
девор блоклари; 1 –
вертикал блок; 2 –
горизонтал
белбоғ
блок.


Равоқларга ишлатиладиган блок баландлиги 580 мм, эни 1980, 2380, 2780
ва 3180 мм га тенг бўлади. Дераза ости блокининг баландлиги 640 мм ва эни
990, 1190, 1790, 1990 мм қилиб олинади. Ички деворларга ишлатиладиган
блоклар (қалинлиги 300 мм) ичидаги бўшлиқлар цилиндирсимон ёки
думалоқ шаклда бўлади ва вентиляция йўллари вазифасини ўтайди. Улар
баландлиги 2180 мм, эни 1190, 1590 ва 2390 мм бўлади. Ҳамма турдаги
блокларнинг ички ва ташқи сиртлари пардозланади. Блоклар устма-уст
ўрнатилади ва улар орасига қалинлиги 10-20 мм бўлган қоришма
ётқизилади. Вертикал чоклар икки хил – очиқ ёки ёпиқ чок бўлиши мумкин.
Очиқ чоклар дераза ва эшиклар оралиғидаги деворларга ишлатиладиган
блоклар туташган вертикал чокларда бўлади. Ёпиқ чоклар ички девор
блоклари билан ташқи девор горизонтал жойлашган равоқлари орасида
ҳосил бўлади, булардан ташқари дераза ости блоки ва дераза оралиғидаги
блоклар туташган чокларда ҳам бўлади. Вертикал чокларга икки томондан
каноп арқонлар тиқилиб, устидан 20-30 мм чуқурликда қуюқ қоришма
билан тўлдириб чиқилади.


18.1.3-расм. Йирик блокли девор 
деталлари:
а – ички деворлар ёпиқ чоки; б – деразалар
оралиғи ва дераза ости блоклари ёпиқ чоки;
в – ташқи деворлар туташган жойидаги
очиқ чок; г – ташқи деворлар боғланиши; д

ора
ёпма
плита
билан
деворлар
боғланиши; е – ички ва ташқи девор
боғланиши;
ж

бу
ҳам
шпонка
қўлланилганда; I – равоқ блоки устидан
қўйилган боғланиш; к – бўғот блокларини
ўзаро маҳкамлаш; л – бу ҳам, йирик ғиштин
блокларни маҳкамлаш; 1 – қоришма; 2 –
бетон вкладиш; 3 – иссиқлик ўтказмайдиган
каноп (пароизол); 4 – енгил бетон; 5 – пўлат
накладка; 6 – пўлат закладка детали; 7 –
пайванд чоки; 8 – ташқи девор блоки; 9 –
анкер; 10 – ора ёпма плитаси; 11 – парда
девор; 12 – парда девор анкери; 13 – темир-
бетон шпонка; 14 – ташқи бурчак пўлат
боғловчиси; 15 – бўғот блоки; 16 – пўлат
накладка.



Download 3,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish