Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


Туркистонда жадидлар ҳаракатининг юзага келиши



Download 1,05 Mb.
bet64/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

142.Туркистонда жадидлар ҳаракатининг юзага келиши. Х1Х аср охири - ХХ асрнинг бошларида сиёсий, маданий, иктисодий жихатдан инкироз холатига тушиб колган мустамлака туфайли ривожланиши паст даражада бўлган ўлкада Туркистон зиёлилари чор Россиясининг мустамлакачилик зулмидан кутилиш, ўз миллий давлатчилигини тузиш, иктисодий ва маданий тараккиётга йўл очиш, халкка зиё таркатиш чораларини кўрди. Бу борада жадидчилик харакати катта рол ўйнади. Жадидчилик рус мустамлакачилигига карши миллий демократик харакат бўлиб, у ўша давр Туркистондаги колок иктисодий ижтимоий ва маданий шароитда яшаётган халкларни маърифатлаштириш, жамият хаётида ижтимоий ва маданий ислохотлар ўтказиш, пировардида, миллий мустакиллик гояларини гаётга тадбикэтиш максадини ўз олига кўйди. XIX-аср охири ва XX аср бошларида Туркистон ижтимоий-сиёсий хаётида жадидчилик харакати кенг кулоч ёйиб ривожланди. Жадид сузи арабча булиб, янги усул деган маънони англатади. Аммо жадидчилар харакати факат маданий-маърифий харакат, яъни эски мактабларнинг кийин укитиш тизимига нисбатан янги усулига асосланган янги услуб асосида укитишга утишдангина иборат эмасдир. У айни чогда кенг, чукур мазмундаги маънавий-маърифий, миллий тараккиёт ва миллий истиклол муаммоларини хам уз ичига олган эди. Жадидчилик харакатининг илхомчиси ва ташкилотчиси кирим-татар зиёлиларининг илгор вакили Исмоил Гаспиринский эди. Урта Осиёда жадидчилик харакатининг йирик вакиллари Мунаввар Кори Абдурашидхонов, Бехбудий, Авлоний, Чулпон, Фитрат, Айний, Файзулла Хужаев ва бошкалар. Тошкентда биринчилар каторида жадид мактабини 1901 йилда Мунаввар Кори Абдурашидхонов очди. 1910 йилга келиб Тошкентда бундай мактаблар сони 10 тага, Кукон шахрида эса 16 тага етди. Туркистон жадидлир адолат, эрк ва озодлик учун курашда уз фаолиятларини уч йуналишда олиб бордилар. Биринчиси Янги услубдаги жадид мактаблари очиш, иккинчидан умидли ёшларни чет элларга укишга юбориш, Учинчидан Турли маърифий жамиятлар тузиш йули билан омма уртасида таргибот-ташвикот ишларини йулга куйиш оркали зиёлиларнинг кучли фиркасини ташкил этиш. Асосий сиёсий максади Чор мустамлакачилигидан халос булиш. Зиёлиларнинг кучли табакасини ташкил этиш ва уларнинг омма уртасидаги таъсир доирасини кенгайтиришда жадидлар матбуотга катта умид богладилар: Тараккий, Хуршид, Осиё, Турон, Садои Туркистон, Садои Фаргона, Ойна каби газета ва журналлар нашр этилди. Узбек драматургиясининг илк асари хисобланмиш Бехбудийнинг Падаркуш асари ва унинг сахналаштирилиши.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish