Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


СССРнинг ғарбий вилоятлардан саноат корхоналари ўқув ва лим масканлари, маданият муассасаларини, қочоқларнинг кўчирилиб келтирилиши



Download 1,05 Mb.
bet85/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

180.СССРнинг ғарбий вилоятлардан саноат корхоналари ўқув ва лим масканлари, маданият муассасаларини, қочоқларнинг кўчирилиб келтирилиши. Архив манбаларига кўра мамлакатни ғарбидан бир ярим минг корхоналар ва шулардан 104 таси Узбекистонга кўчирилган. Шулардан 11 таси шаҳримизга кўчирган. Урушнинг дастлабки йилларида душман қўлига тушиши хавфи бўлган кўплаб саноат корхоналари Узбекистонга кўчирилиб келган. Узбекистон урушдан кейинги йилларда кўп миллатли республика эди. 1939-1970 йилларда республика ҳудудида яшаётган миллат ва эллатлар сони 94 тадан 121 тага кўпайди.Советлар даврида саноатлаштиришни баҳонаси билан Узбекистонга кўплаб рус ва бошқа европалик ишчи ва хизматчилар кўчирилиб келинди.Уруш йиллари 20 дан ортиқ халқ ва элат – қаллиқлар, қрим татарлари, чеченлар, ингутлар, немислар, қорачойлар, башқарлар, месхити турклари ва бошқалар ўзларининг ватанидан, доимий яшаш жойларидан Узбекистонга мажбуран кўририб келтирилди.Кўчириб келтирилганлар учун ўзбек халқи шароитлар яратиб берди.
181.Уруш йилларида Ўзбекистон саноати ва қишлоқ хўжалиги. Уруш йилларида респ-ка кишлок хужалик ходимлари олдида саноатни хом аше билан, ахолини озик-овкат, кийим-кечак билан узлуксиз таъминлашдек улкан, мураккаб вазифа турар эди. Вазиятнинг мураккаблиги шундан иборат эдики, биринчидан, республика кишлок хужалиги асосан пахта етиштиришга ихтисослаштирилган булиб, озик-овкат махсулотлари Иттифок фондидан келтирилар эди. Уруш бошлангач, озик-овкат келтириш тухтади, ахолини бокиш учн ички микониятларни топиш зарур эди. Иккинчидан, эвакуация килинган ахоли хисобига шахарлар ахолисининг купайиши озок-овкатга булган талабни янада оширди. Учинчидан, дехконлар фронтга ва харбий саноатда ишлашга сафарбар этилган, дехкончиликнинг машаккатли ишлари кексалар, аеллар, усмирлар зиммасига тушган эди. Туртинчидан, МТС ва совхозларга Гарбдан янги тракторлар, кишлок хужалик машиналари ва уларга эхтиёт кисмлар келтириш тухтаб колган, бугина эмас, хужаликлардаги тракторлар, автомобиллар, отларнинг бир кисми Кизил Армия эхтиёжлари учун олиб кетилди. Уруш йилларида респ-ка дехкончилигининг таркиби кескин узгарди. Пахтачиликни асосий тармок сифатида саклаб колган холда дон, канд лавлаги, каноп, пилла, сабзавот, полиз махсулотлари етигштиришни кескин купайтириш тадбирлари курилди. Биринчи навбатда экин экиладиган майдонларни кенгайтириш, ирригация кувватларини ошириш юксак суръатлар билан олиб борилди.Дон экиоладиган, сугориладиган ер майдонлари кенгайтирилди. Заранг ерлар, куриклар, тукайлар, лалмикор ерлардан хам унумли фойдаланилди. 1942 йилда 1408,1 минг гектар, 1943 йилда 2090, 2 минг гектар ерга галла ва дуккакли экинлар экилди. Натижада махсулотларни етиштириш купайиб, 1941 йилги 4,8 миллион центнер урнига 1943 йилда 5,3 миллион центнер олинди.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish