Жаҳон иқтисодиёти ва дипломатия университети



Download 2,58 Mb.
bet136/191
Sana29.05.2022
Hajmi2,58 Mb.
#616344
TuriДиплом
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   191
Bog'liq
Замонавий сиёсатшунослик назария ва амалиёт

Сиёсий лидерлик турлари жуда кўп бўлиб, уларни тахдил қилиш ҳам анча мураккаблик туғдиради. Ушбу вазифани сиёсий лидерликни комплекс таҳлил қилиш орқалигина амалга ошириш мумкин. У лидерликиинг 4 асосий хусусиятини ҳисобга олади: лидернинг харакгерли хусусиятлари, у бажари-ши лозим бўлган вазифалар, унинг издошлари ва уларнинг ўзаро ҳаракати тизими, лидер ва ўзаро муносабат механизми. Лекин лидерликнинг универ-сал таълимотини яратиш мумкин эмас. Сабаби, бу воқеликнинг ўзи намоён бўлишига, вазифаларига, тарихий давр, сиёсий тизим хусусиятларига кўра хилма-хилдир. Ҳозирга замон сиёсатшунослигида сиёсий лидерлар у ёки бу мезонларга кўра хилма-хил турларга ажратилади.
Раҳбарнинг қўл остидагиларга муносабатига кўра, у авторитар ва де-мократ лидерларга ажратилади. Авторитар лидерлик танҳо йўналтирилган таъ-сир этиш хусусиятига эга бўлиб, у санкциялар, куч ишлатишни назарда ту-тади. Демократик етакчилик раҳбар томонидан гуруҳ ёки ташкилот барча аъзоларининг фикрлари, манфаатларини ҳисобга олишда, уларни бошқа-ришда иштирок этишда ифодаланади.
Ушбу тасниф ўзининг баъзи камчиликларига қарамасдан, уни қўллашда оддий ва қулайдир. Биринчи турдаги лидерлик асосида одатлар, иккинчисида — тафаккур, учинчисида — эътиқод ва ҳиссиётлар ётади. Ушбу тасниф асосчи-си М. Вебер харизматик лидерликни таҳлил этишга алоҳида эътибор беради. У лидерликнинг ушбу турини инқироз даврида жамиятни янгалашнинг муҳим ҳаракатлантирувчи кучи сифатида қарайди, чунки харизматик доҳийнинг обрў-эътибори ўтмиш билан боғлиқ бўлмасдан, у оммани ижтимоий янги-ланиш вазифаларини ечишга сафарбар этишга қодирдир. Жамият тараққиё-тидаги нисбатан тинч даврда эса тарихий анъаналарни авайлаб асровчи ва зарурий ислоҳотларни амалга оширувчи ҳар қандай вазиятда ва оқилона иш тутувчи легал лидерлар майдонга чиқади. Умуман олганда, кўпгина давлатлар тарихида сиёсий лидерлар турларининг алмашинувида муайян кетма-кетлик кузатилади.
Лидерликнинг мумтоз, деб ҳисоблаш мумкин бўлган уч турини М. Ве-бернинг «Сиёсат — ҳам майл, ҳам касб сифатида» мақоласида берган леги-тимликнинг уч турига асосланади:

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish