нихоясига етиш и билан одамлар уни ёд олиш га киришдилар.
«М аснавий»ни ёд билган кишилар маснавийхон ном ини олади.
Э ронда, Урта О сиёда, Х индистонда, купрок Кичик О сиёда
махсус макгаблар — «Даррул М аснавий» очилиб, Ж алолиддин
Румий достонини урганиш, изохлашга кириш идди. «Маснавий»
асосида унлаб тупламлар тузилиб, араб, турк ва ф орс тилларида
юзлаб ж идц тахлил ва талкднлар битилди.
У рта аср христиан Е вропасининг д и н и й мутаассиблиги,
дунёнинг кУплаб маданий халкдарини ёввойи деб билган буржуа
Европасининг ж охилона ва такаббурлиги туфайли то ХГХ асргача
Европа бу китобдан бехабар ва бебахра колди.
www.ziyouz.com kutubxonasi
МАНГУЛИК
Кунёда хокимият кун сайин заифлашиб борар, гох унда, гох
бунда исён олови бурсикдб ёнар эди. Бекларнинг хокимият
талашишлари, крзиларнинг гуш налиги, бож -хирож йикувчи
амалдорлар бедоди алалокдбат мамлакатни хонавайрон этди.
Кдшлокдар хувиллаб кщди. Карвон йулларини чим бооди. Йулларда
оч-юток, кдрокчи туцалари тенгираб юришарци. Бир пайтар кудратли
булган
салжукугар давлатининг заволи якднлашиб калган эди.
Жалолидцин бунга шохид булишни истамасди. У Хусомитдинни
Узига халфа кдлиб кугарганидан буён Ун йил утди, «Маснавий»нинг
олтинчи жилди нихоясига етган, одатича, Хусомитдин сунгги
сахифаларни к;ораламада укдб, шоир фармойиши билан сунгги
бор тахрир-тузатиш киритган эди. Чала крлгани факрт—уч шахзода
хакддаги хдкоят. Лекин у Ш амснинг мулоксллар китобида бор,
уни Валад хдм охирига етказиши мумкин эди.
Ш оирнинг умр иши битган, соати етган эди.
К дрийб етмиш йилдирки, тиним нима, шафкат нима -
Do'stlaringiz bilan baham: |