ОЙДИН КЕЧАДАГИ ХУНРЕЗЛИК
Икки ҳафтадирки, мудҳиш жиноят иши бўйича бош-
ланган тергов ва суриштирув ишлари боши берк кўча-
га кириб қолганди. Гувоҳлар қайта-қайта сўроқ қилин-
са-да, воқеа жойидан топилган далиллар қайта-қайта
ўрганиб чиқилса-да, ҳали ҳануз Клемпнер фамилияли
бу шўрликнинг қотили аниқлангани йўқ.
Инспектор Варнике бу бошоғриқ ишга жалб қилин-
гач, у мазкур жиноят тафсилотлари билан батафсил та-
нишиб чиқди. Кейин ҳодиса ҳақида биринчи бўлиб ха-
бар қилган Мозес исмли гувоҳнинг кўрсатмалари унинг
диққатини тортди. Полициядан у билан учрашиш учун
рухсат сўради. Орадан бир ярим соат фурсат ўтиб, Мо-
зесни полиция идорасига олиб келишди.
– Агар ижозат берсангиз, ҳаммасини ўша, воқеа юз
берган жойда гаплашсак, – деди Варнике гувоҳ билан
сўрашиб бўлгач.
– Мен ҳаммасини терговда айтганман, яна ўша гапла-
римни қайтаришим мумкин, – деди Мозес алланечук
мужмал оҳангда.
Хуллас, инспектор кечки пайт, икки нафар полиция-
чи ҳамроҳлигида гувоҳ Мозес билан биргаликда воқеа
жойига йўл олди.
Ушбу жиноят шаҳардан анча ташқарида ўрмон чети-
дан кесиб ўтувчи сўқмоқда рўй берганди. Тўлин ой да-
рахт ва буталар узра ўзининг кумушранг нурларини ая-
май сочар, бу сокинлик қўйнида хунрезлик содир этиш
мумкинлиги ҳеч кимнинг хаёлига келмасди.
– Аниқ эсимда: икки ҳафта илгари кечқурун худ-
ди мана шу йўлдан велосипедда келаётгандим, – деди
Мозес буталар орасидан ўтган ёлғизоёқ сўқмоққа имо
қилиб. – Худди мана шу ерга келиб, буталарнинг ши-
тирлашидан сергак тортдим ва велосипедни тўхтатдим.
Рустам Жабборов
144
Бирдан баланд бўйли, оч кулранг куртка кийиб олган
эркак буталар орасидан югуриб чиқди-ю шу сўқмоқ
бўйлаб, яшин тезлигида чопиб кетди. Нимадир бўлгани-
ни тушуниб, велосипеддан тушдим ва буталар орасига
кўз югуртирдим. Ҳалиги одам чиққан жойдан беш-олти
қадам ичкарида, майсалар устида қонга беланиб ётган
эркак кишининг жасадини кўриб, қотиб қолдим. Кейин
эс-ҳушимни тўплаб, велосипедимни миндим-да, яқин
орадаги полиция участкасига йўл олдим. Бўлган гап шу,
инспектор.
– Демак, сиз барча тафсилотларни аниқ кўрдингиз,
тўғрими? – сўради инспектор Варнике хиёл ўй суриб.
– Бўлмасам-чи, ахир ой худди бугунгидек тўлган,
ёрқин нур сочиб турганди. Ҳамма нарса аниқ-тиниқ
кўзга ташланарди.
– Сиз марҳумни шахсан танирмидингиз?
– Унчалик яқин эмасдик, лекин ҳар қалай кўпдан буён
таниш эдик. Биз худди ўша оқшом у, яна бир-иккита та-
нишлар билан ёзги ресторанда ўтиргандик. У биз билан
яхшигина ичди. Ўша куни гап орасида лотереяда катта
пул ютиб олганини ҳам айтиб ўтди.
– Тушунарли, – деди инспектор Варнике хийла ку-
лимсираб. – Давомини айтмасангиз ҳам бўлади. Сиз қа-
моққа олиндингиз.
Гувоҳ турган жойида қотиб қолганди. Аввалига ўзини
ҳар ёққа ташлаб кўрди. Аммо, охир-оқибатда айбини
бўйнига олишдан бошқа чора топмади. У чиндан ҳам
катта пул ютиб олган танишини тўнаш мақсадида у би-
лан изма-из шу ёлғизоёқ сўқмоқдан боргани ва қулай
фурсат топиб, шўрликни ўлдирганини тан олди.
Ўйлаб кўринг-чи, нимага асосланиб, инспектор гувоҳ
Мозесдан шубҳаланган бўлиши мумкин?
145
«
100 жумбоқли ҳикоя
»
Етмиш олтинчи ҳикоя
Do'stlaringiz bilan baham: |