Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

К линик манзараси. Ў ткир периодонтитда бемор тиш даги 
оғриқка ш икоят қилади, ўнга босиб кўрилганда, чайнаганда, шу- 
нингдек устидан уриб кўрилганда (перкуссияда) оғриқ сезиларли 
кучайганини таъкидлайди. Гўё тиш “ўсиб чиккан” , узайгандек 
тую лади. Тиш га бирмунча узоқ вақт босиб турилганда, оғриқ би­
роз босилади. К ейинчалик оғриқ сезиларли кучайиб, узлуксиз 
пульсация билан давом этади. И ссиклик билан таъсир этилса, бе­
мор горизонтал ҳолатда бўлганида, ти ш га тегиб кетилса у янада 
кучлирок огрийди. О гриқнинг уч ш охли нерв бўйлаб тарқалиш и 
(иррадиацияси) кузатилади. Тиш лаш да, тиш га тегиб кетиш да 
огрикнинг кучайиш и беморга огзини бир оз очиб туриш га мажбур 
килади.
Таш қаридан 
кўздан 
кечирилганда, 
одатда 
ўзгариш лар 
бўлмайди, зарарланган тиш га алокадор бўлган ли м ф а тугунларини 
пайпаслаганда уларнинг катталаш увини ва огриш ини кузатиш
мумкин. 
Айрим 
беморларда 
ш у 
тиш
якинидаги 
ю мш ок 
тўким аларда унча кўп иф одаланмаган коллатерал ш иш ю зага ке­
лиш и 
мумкин. 
Сабабчи тиш ни вертикал хам да горизонтал 
йўналиш даги перкуссияси огрикли. М илк, альвеоляр ўсиқ, баъзан 
эса тиш илдизи проекциясидаги ўтув бўрм асининг ш иллик пардаси 
қизарган ва ш иш ган бўлади, сабабчи тиш атроф идаги альвеоляр 
ўсиқ, айникса тиш илдизи чўққиси теш игига тааллуқли ж ойни пай- 
паслаш оғрик беради. Баъзан огиз бўш лиги даҳлизи ю мш ок 
тўким аларига асбоб билан босиб кўрилганда, уларнинг ш иш ганли- 
гидан далолат берадиган чукурча колади.
Таш хислаш . Ю қорида келтирилган клиник белгилардан 
таш қари тиш кавагини зондлаш га алоҳида аҳам ият берилади. Зонд 
учи билан кариес кавагини тиш бўш лиги билан туташ ганлигини, 
пульпа некрозга учраганлигини билиш мумкин. Э лектроодонтоди- 
агностикада сезувчанлик 200М А дан ош ади. Рентгенограммада: 
ўткир 
ж араёнда 
периодонтда 
патологик 
ўзгариш лар 
аникланмаслиги 
ёки 
периодонтал 
ёрикнинг 
кенгайиш и 
аникланиш и мумкин. Сурункали ж араён зўрайганда, грануляция- 
ловчи, гранулёматоз, гоҳо фиброз ўткир периодонтит учун хос 
бўлган ўзгариш лар пайдо бўлади.
Қ онда одатда ўзгариш лар кузатилм айди, лекин баъзи бемор­
ларда таёкчасим он ва сегмент ядроли лейкоцитлар ҳисобига лей­
коцитоз (9-11-109/л гача), ўртача нейтроф илёз кузатилади, ЭЧВ 
кўпинча норма доирасида бўлади.
93



Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish