Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

П атологик анатомия. А ктиномицетлар тўкимага тушган 
ж ойида кўпайиб, актиномицетлар колонияси тугун (друза)ни ҳосил 
килади. Тугун атроф ида майин кон томирларга бой грануляцион 
тўқима таркибида думалок, плазматик, эпителиоид ҳужайралардан 
ва 
ф ибробластлар 
бўлади, 
ксантом 
ва 
кўп 
ядроли 
катта 
хужайраларни учратиш мумкин. М аълум вақт ўтгандан сўнг, 
акгином икоз гранулёмаси марказидаги хужайралар некробиозга 
учрайди ва парчаланади. Шу вазиятда макрофаглар тугунчадаги 
замбуруг мицелияларини ўз ичига олиб, атрофдаги тўкималарга 
миграция киладилар. Ў рнаш ган жойида, иккиламчи гранулёма 
хосил бўлади ва жараён шу йусинда такрорланади, касаллик 
диффуз сурункали туе олади. Специфик гранулёма атрофидаги 
грануляцион тўқима такомиллаш иб, олдин фиброз тўқимага 
айланиб кейинчалик қаттик чандиқли бириктирувчи тўқима ҳосил 
килади. А ктином икозда морфологик ўзгариш лар тўғридан тўгри 
организм реактивлиги унинг специфик ва носпецифик ҳимоя 
омилларига боглиқ.
Организм реактивлиги тўкимадаги экссудатив ва пролифератив 
ўзгариш ларнинг кайси бири устун келиши 
ёки биргаликда 
кечиш ини 
белгилайди. 
И ккиламчи 
инфекция 
(кокклар, 
бактериоидлар) қўш илиш и натиж асида йирингли некротик жараён 
кучаяди ва ён атрофга таркалади.
К линик кечиш и организм умумий ва маҳалий ҳимоя 
омилларининг индивидуал хусусиятлари ва специфик гранулёма 
ю з-жағ соҳасида ж ойлаш иш ига боглиқ ҳолда намоён бўлади. 
А ктиномикоз, аксарият ҳолларда ўткир ёки сурункали кечувчи
198


ўткирлаш иб турувчи ва норм эргик реакция билан ҳарактерланувчи 
жараёндир. Иммун танкислиги бўлган (оғирлаш тирувчи ҳамкор 
хасталиклари оқибатида) беморларда эса касаллик узоқ (2-3 ой) 
гипергик яллигланиш реакцияси билан кечади. Касаллик клиник 
кечиш и ҳамда специфик гранулём анинг ж ойлаш иш ини эътиборга 
олган ҳолда, Т.Г.Робустова актином икознинг ю з-ж аг ва буйин 
соҳасидаги куйидаги клиник ш аклларини аж ратади :
I )тери актиномикози
2)тери ости актином икози
3)ш иллиқ ости актиномикози
4)ш иллиқ парда актиномикози
5) одонтоген актином икотик гранулёма
6)тери ости м уш аклараро (чукур) актином икози
7)лим ф а тугун актиномикози
8) ж аг суяги қобиғи(периост)актиномикози
9) жаг суяги актиномикози
10) огиз бўш лиги аъзолари (тил, бодом безлари, сўлак безлари, 
юкори жаг бўш лиги).
Тери, тери ости, ш иллик кават ва ш иллик парда ости 
актином икози кечиши деярли бир бирига ўхш аш бўлади. И нфекция 
ш икастланган тери, ш иллик парда, ёки тиш илдизидан тўқим ага 
туш ади ва туш ган ж ойда бирламчи гранулём а ш аклланади. 
К асаллик 
тана 
ҳарорати 
кўтарилм асдан, 
ум умий 
холатдаги 
ўзгариш ларсиз кечади. Гранулём а ҳосил бўлган жой пайпаслаганда 
бир ёки бир нечта тугунча сезилади. А ста секин, тугунча 
таш қарига 
ўсиб 
катталаш ади, 
тери 
ва 
ш иллиқ 
пардани 
ю пқалаш тиради, рангини ўзгартиради. А йрим ҳолларда пуф акча 
ҳосил бўлиб, ичида зардоб ёки йиринг тўпланади. А йрим ҳолларда 
грануляцион тўкимада дўпайиб, дўнгча ш аклида бўртиб чиқади, 
устидаги ю пкалаш ган тери ёки ш иллиқ парда товланувчи қизилдан 
бўғик кўқ ранггача туе олади. Беморлар огрикка, тана ҳарорати 
кўтарилиш ига ш икоят қиладилар.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish