Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


флегмонаси. К линикаси. Таш хислаш



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

флегмонаси. К линикаси. Таш хислаш .
Ж аррохлик даволаш усули.
Қулок 
олди-чайнов 
сохаси 
абсцесс 
ва 
флегмонаси:
Яллигланиш жараёни кулок олди чайнов сохасига инфекция катта 
озик тишлар, баъзан кичик озик тиш лардан туш иш и натижасида 
ривожланади.
Бу сохада чайнов мушаги жойлаш ган, унинг юза ва чукур 
кисмлари бор. Унинг фасцияси футляр хосил килади, юкоридан 
чайнов мушаги билан фасцияси ёнок суяги ва ёйидан бош ланади
пастдан пастки жагнинг чайнов думбокчасига бирикади. Ж аг шохи 
сохасида кулок олди чайнов фасцияси суяк усти пардаси билан 
мустаҳкам бириккан. Ж аг ш охи таш ки ва олд сохасида периост 
чайнов мушаги толалари билан бириккан. Қулок 
олди чайнов 
сохасида чайнов мушаги юза ва чукур каватлари орасида ёг кавати 
жойлаш ган. Бу клетчатка томир ва нерв бўйлаб таркалган, орка ва 
юкори томондан клетчатка жаг орқаси ва канотсимон жаг бўш лиги 
билан, орка юкори кисмидан веноз система бўйича чакка ва чакка 
ости соҳаларига киради. Олд томондан, ж аг таш ки томони ва рет­
ромоляр клетчатка билан алоқада бўлади. Олд томондан лунж 
сохаси 
билан 
богланади. 
Бу 
анатомик 
тузилм алар 
йиринг 
таркалиш ига қараб, касалликни клиник белгиларини аниқлайди.
149


Қулоқ олди- чайнов соҳасида яллигланиш ж ойлаш иш ига караб 
куйидаги турлари бор: чайнов мушаги пастки кисми абсцесси, чай­
нов муш ак соҳаси флегмонаси, кулок олди чайнов соҳаси флегмо- 
наси.
Чайнов мушаги пастки кисми абсцессида бемор огриқли шиш 
пайдо бўлиши, огиз очиш чегараланиш ига ш икоят қилади. Пайпас- 
лаганда қаттик, огриқли инф ильтрат сезилади, тери ранги кўпинча 
ўзгармаган, бурмага қийин йигилади. О гиз очилиши чегараланган 
I-II 
даражали яллигланиш и контрактураси кузатилади. Огиз 
даҳлизи ички-орқа том онида шиш кузатилади, пайпасланса огрик 
сезилади. Йиринг фасция ва мушак остида ётганлиги сабабли да- 
стлабки кунларда ф лю ктуация сезилмайди.
Чайнов 
соҳаси 
флегмонасида 
бемор 
сабабсиз 
пайдо 
бўладиган, огизни очганда кучаядиган оғриқка ш икоят килади. Шу 
томондаги 
шиш 
ҳисобига 
юз 
к о н ф и гу рац и ям
симметрияси 
ўзгаради, каттиқ оғриқли инфильтрат, қулоқ олди чайнов соҳаси ва 
лунж соҳаларда шиш пайдо бўлади. И нфильтрат чегараси чайнов 
муш аги соҳасига тўғри келади. Яллигланиш шиши ёнок ёйи, лунж 
соҳаси, баъзан чакка сохасигача ва пастки қовоқ қамда жаг ости 
учбурчақларини камраб олади. (Расм - 67). Устидаги тери ранги 
меъёрида, бурмага йигилмайди, огиз очиши III даражадаги 
яллигланиш контрактура ҳисобига чегараланади. Л унж шиллик 
кавати шишган, тиш излари кўринади. Чайнов мушаги олд соҳаси 
пайпасланганда қаттиқ ва кучаювчи огриқ сезилади. Қ улоқ олди- 
чайнов соҳасидан йирингли яллигланиш и йирингли жараённи 
бош қа соҳаларга тарқалиб шу соҳа флегмонасини ривож ланиш ига 
асос бўлади. Бу ж араёнга пастки жаг ш охи юқори қисми клетчат- 
каси, чайнов мушаги, юза ва чуқур қавати орасидаги клетчатка ҳам 
қўшилади. Қулок олди чайнов сохасига инфекция қўшни лунж, па-
150


стки жағ ости, канотсимон жаг, халкум атроф ии, чакка ости 
соҳаларидан 
таркалиш и 
мумкин. 
Бу 
касалликнинг 
клиник 
кўриниш и огир кечади, таркалган яллигланиш чакка соҳаси пастки 
кисмидан то ж аг ости учбарчаги ва кулок чиганокидан то бурун- 
лаб бурмасигача таркалади. П астки ж аг бурчаги сохасида текисла- 
нади. Қаттик, огрикли, инф ильтрат ҳосил бўлади. У стидаги тери 
бурмага йигилмайди, кизаради. О гиз очиш чегараланган бўлади. 
Л унж ш иллик кавати ш иш ган, қизарган, огрикли.
Ж аррохлик аралаш уви жаг ости ёки ж аг орти соҳаси бўйлаб 
ўтказилади. Тўким алар кесилиб, чайнов муш аги суякдан аж ратила­
ди. Т ўм тоқ йўл билан пастки ж аг ш охи таш қи юзаси бўйлаб 
ўтилади, керак ҳолларда чайнов муш аклари толалари орасига ки- 
рилади. Қулоқ олди бези ораларига хам ўтилади. Ш у соҳада ри- 
вож ланган аденоф легмона, муш ак устида ю за ж ойлаш иш и билан 
фарк килади. Бундай холда чайнов муш аги юзаси, ёки сўлак бези 
ҳамда тери орасига ўтилади. Сўлак бези зарарланиш и олдини олиб 
юз нерви толаларига параллел килиб, радиал кесмалар килинади. 
Расм - 67.
Қулок олди чайнов сохаси ф легм онаси яллигланиш жараёни- 
ни лунж, ёнок, чакка, жаг орти, қанотсим он-ж аг, чакка ости 
сохаларига таркалиш и мумкин. У зок давом этган ва даволанмаган 
жараён пастки жаг 
шохи иккиламчи кортикал остеом иелитига 
олиб келади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish