Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

О лдини олиш чораси_- ўз вақтида ва самарали стоматологик 
санация. Сил касалликлари олдини олиш ва ўз вақтида комплекс 
даволаш .
203


Захм
Захм (си ф и л и с) инфекцион венерик, таносил касаллик бўлиб, 
барча аъзо ва тўкималарни шу жумладан юз-жағ сохасини 
зарарлантирувчи касаллик. Бу касаллик терапевтик стоматология 
ва тери-таносил касалликлари фанида чукур ўргалиш ини эътиборга 
олиб, мазкур китобда биз касаллик кўзгатувчи инфекция, унинг 
ривож ланиш и ва касаллик кечиш и боскичларига тўхтамадик.
Ж ағ суякларида захмни клиник кечиш и. Касаллик икки­
ламчи кечиш и даврида айрим холларда жаг суягини кобиги зарар- 
ланади. Захмга хос бўлган ҳолда касаллик жуда секин ва суст кеча­
ди. Суяк кобиги калинлаш иб, ҳамирсимон консистёнцияга эга 
бўлиб йирингламайди. А ста-аста калинлаш ган суяк дўнгликлар 
ҳосил қилади.
Захмни учламчи даврида (тахминан 3-6 йилдан сўнг) гумма- 
лар хосил бўлади. К алинлаш ган суяк усти пардаси устидаги 
шиллик парда ёки тери билан бирикади ва юмшаб ёриб чикади, 
ўрнида окма йўл ёки четлари бўртиб чиккан ўртаси ботик яра 
хосил бўлади. Ж араён альвеоляр ўсик устидаги кобикда кечса, суяк 
билан бир-галикда тиш лар жалб килинади, улар кимирлаб колади 
ва огрийди. У чламчи даврда гуммалар ж аг суякларида, бурун суяк- 
лари ва тўсигида учраш и мумкин. Гуммалар катталаш иб, беморда 
кучли огрик, сезувчанлик бузилиш и пайдо бўлади. Устидаги 
шиллик пардадан терига ўтади. У ларда кизариш аломатлари юзага 
келади. Бир неча ж ойдан жараён ёриб чикади ва окма шаклланади. 
Секвестрлар камдан-кам ҳолатда хосил бўлади. Гуммалар парчала- 
ниб тугаганидан сўнг суяк тўкимасида экзостозлар, гиперостоз 
ўчоклар хосил бўлади, усти чандик билан копланади.
Гумма юкори ж аг танглай ўсиги ёки альвеоляр ўсикни, бурун 
тўсиги ёки бурун суякларини зарарласа тешик ш аклида (дефект) 
кемтик ҳосил килади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish