Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

2 n v J [ a z K(l —
е)]. 
(13.19)
^аракатнинг III бос^ичида ypyF куракча сиртида радиус буйлаб, 
марказдан ^очирма куч таъсирида ^аракатланиш 
билан бир ва^тда 
огирлик кучи таъсиридя пастга ^ам ^аракатланади. Х аракат йули 
г 
ва тезлиги 
v z
цуйидаги тенгламалардан анщ ланади.
^
=
:
4
( 13. 20)
2 j
=
(g\—
2/2^ r)t2. 
( 1 3 .2 1 )
Эркин харакатланаётган уруг сошник деворларига 
урилмаслиги, 
бунинг учун эса эркин даракатланиш абсолют тезлигининг вектори
162


v a
сошник жагларига параллел йуналиши лозим. Параллеллик шар- 
т и Р 
=
Р 
i булгандагина бажарилади. Бунда
Pi = arc tg (v r/vK) 
( 1 3 . 2 2 )
Р ва P
j
кийматлари „ У я хосил ь;илиш ж ар аён и “ 
программам* 
буйича хисобланади.
1 4 - Б О Б . УРУР УТКАЗГИЧЛАР ВА УРУР КУМИШ ИШ
ОРГАНЛАРИ
1-§. УРУР УТКАЗГИЧЛАР
Р ал т ак л и экиш ап п ар атл ар и дан т у ш ган урурлар ёки ^ритлар 
еош никларга ёки уя ^осил цилувчи а п п а р а т л а р г а м а х су с т р у б к а
орцали утади. Б у т р у б к а л а р в а зи ф аси г а к у р а
урур
ёки 
урит ут- 
казгичлар
деб а т а л а д и . Т р у б к а л а р урур ёк и у ги т ти^илиб ё к и
ту х таб цолмаслиги учун унинг бир м е ъ ё р д а т е к и с утишини т а ъ -
минлаши лозим. Сочилувчанлиги, йириклиги в а экиш а п п а р а т - 
ларининг еош никларга нисбатан ж о й л а ш и ш и г а
1^араб 
т у р л и
урур у тказги чл ар иш латилади.
Спираль-лентали урур у тказги члар ( 9 1 - р а е м , 
а)
дон, ^т урур- 
лари ва с а б з а в о т с е я л к а л а р и д а и ш л а т и л а д и . У л а р пулат л е н т а -
д ан тайёрланади, яхш и эгилади, бир о з ч у з и л а олад и ёки 1^ис* 
^аради, лекин пачо^ бул ганд а уларни ц а й т а т и к л а ш цийин.
Трубасимон урур 
у тказги члар 
( 9 1 - р а е м , 
б )
ангизга 
д о и
экувчи се я л к а л а р д а и ш л ат и л а­
ди. Улар резинали 
г а з л а м а
ёки п л а ст м а сс а д а н т а й ёр л а н а ­
ди, эгилувчан булиб, 
уларни 
тайёрл аш
осон. 
Трубасимон 
УРУР у тказги члар т е з ейилиб 
ишдан чицади, 
эгилганда эс а 
урурлар утмай цолади.
Воронкасимон урур у т к а з ­
гичлар (9 1 -раем, 
в)
бир-бири- 
га киргизилиб, з а н ж и р л а р би- 
лан уланган цатор 
воронка- 
л ар д ан тузилган. 
У л а р
к а м
сочилувчан урур ёки угитлар- 
ни у затиш да иш латилади, се- 
я л к а г а фа^ат в е р ти к а л х о л а т - 
д а урнатилади, сошникни экиш 
аппаратига 
нисбатан четро^- 
д а ^рнатишга имкон бермай- 
ди. 
Иш 
вацтид а 
тебраниб, 
уритнинг ёпишиб ^олишига йу’л
91-раем. У руг утказгичлар:
а
— с п и р а л ь -л е н т а л и ; 
6
— тр у б аси м о н ; в —• 
в о р о н к а с и м о н ; 
г
— го ф р л ан ган ; д — с п и - 
р а л ь -с и м л и ( п р у ж и н а л и ); / — м у н д ш т у к ; 
2
— урур у т к а з у в ч и т р у б к а ; 3 — во р о н к а; 
4
— за н ж и р


^уймайди.
Гофрланган урур утказгичлар ( 9 1 -раем,
г )
резинадан т ай ёрл ан ади , яхши цисцара- 
ди, чузилади, к у н д ал ан г кесими шаклини 
б у з м а га н ^олда эги ла олади. Урур ва урит 
се я л к а л а р и д а иш латилад и.
Спираль-симли урур утказгичлар 
(91- 
р а с м , д) пулат си мд ан тайёрланади, яхши 
чузилади, ^ис^аради, 
кундаланг 
кесими 
шаклини у зг а р т и р м а га н ^олда эгила о л а ­
ди. Чигит, нушпиёз, саримсоц, лола, глади- 
олис пиёзларини эки ш да ишлатилади. Б у
у руглар сим у р а м л а р и орасидан таищ ари- 
га тукилмайди. Трубканинг ички диаметри 
чигит се я л к а л а р и д а 4 0 мм, нушпиёз экиш да 
8 0 мм булади.
Уруг у тказги чларнинг кнуэри учига в о ­
ронка м а ^ к а м л а н а д и , воронка эса экиш аппаратининг корпуси- 
га шарнирли бириктирилади. Трубканинг пастки учи сошник- 
к а эркин ки р ги зи б ^уйилади. Урур утказгични урнатишда унинг 
УК чизиги эк и ш аппаратининг марказида^н уткази л ган вертикал 
чизи^дан купи б и лан 2 5 . . .27° огишига йул куйилади. Т р у б к а ­
нинг огиш б ур ч аги 0 (9 2 -р а с м ) ^уйидагича ^исобланади:
0 = агс tgл;/y,
бунда 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish