Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


Р ва унга ^ а р ш и йуналган ишцаланиш кучи  Б



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

Р
ва унга ^ а р ш и
йуналган ишцаланиш кучи 
Б
т а ъ с н р эт ад и . Чигитнинг с и ^ и л -
маслиги учун 
Р > Р
булиши 
к е р а к . 
С х е м а д а н
Р = № т а в а
Р = Ы
с о э о ^ ф , бунда М — си^иш ку ч и ; ср — ишцаланиш б у р ч а г и ;
а —
N
кучнинг йуналиши билан чигитнинг б а р м о в д а ёки т о р е ц
деворга уриниш ну^тасидан у т г а н
перпендикуляр 
о р а с и д а г и
бурчак. 
Р ва Р
кучларнинг ^ийматини би ргал и кд а е ч с ак , ч и г и т ­
ларнинг си ^ и лм асли к шарти а ^ ф б у л а д и . А м а л д а а < ф б ^ л и -
ши, яъни ап п ар ат иш лаганда чиги тлар н и н г си ц и лм асли к ш г р т и
б а ж а р и л м а й цолиши мумкин. Ш у н и н г учун Аг нинг цийматн к у -
йидаги ш ар тд ан аницланади:
+ 2///тах <
+ 3 7 ’т1п ёки /г2 >
кх
+
Д тах,
( 1 2 . 1 5 )
бунда Т т1п ва 
Ш тах —
ч и г и т н и н г э н г
кичик калин 
л
иг и ва э н г к а т - 
та эни;
Дт»х —
чигитнинг энг катта узунлиги.
Торец зазор куйидагн шартдан аникланади:
Штах^
А2 < 2 Г т1п. 
( 1 2 . 1 6 )


79-расм. Тукли чигитнинг галтак: тишидан тушишини 
аницлаш схемаси:
/ — п л а ст и п а си м о н т у ш и р ги ч ; 
2
— тиш ли га л т а к ; 
3
— чигит
Экиш дарчасининг кенглиги 
х
(76-расмга ь;аранг):
х
= Ьк +2А',
( 1 2 . 1 7 )
бунда 
Ьк
— экиш галтаги (тишли диск) нинг цалинлаги; Д ' — гал­
т а к билан дарчанинг ё н девори орасидаги зазор. А' = 1 . . . 2 мм.
Экиш дарчасининг узунлиги 
I
(78-расмга царанг) торец зазорлар 
А ! ва Д2 ни ало^ида хисобга олиб топилади:
/ = / 2 г ( Д ! + Л ) + Д 2 — /г2 + / 2г(Д 2 + /г) + Д* -
К1.
(1 2.18)
• 
Ралтак тишларининг аппарат туби / нинг иш сиртидан баландлиги:
Лх ^ Г( 1 — с ое ? ) ,
( 1 2 . 1 9 )
б у н д а р — ч игитларнинг г а л т а к
тишлари 
ораси дан 
тушиши 
учун гал такнинг в е р т и к а л у чд а нисбатан 
бурилиш 
бурчаги; 
г
— гал такн и н г таи щ и р а д и у с и ; /г — г а л т а к тишларининг дарча 
ф а с к а с и д а н б а л а н д л и г и .
Чигитнинг г а л т а к т и ш и д ан тушиш шарти. Р а л т а к вертикал 
;уада нисбатан (3 б у р ч а к к а бурилгандан кейин унинг тишлари- 
д а г и чигитлар ч етга м а р к а з д а н ^очирма куч т аъ си р и д а т а ш л а- 
н а д и ( 7 9 - р а с м ) . Т у ш и р и ш бурчаги (3 нинг ^ийматини ани^лаш 
учун чигитга т а ъ с и р э т у в ч и кучларни куриб чи^амиз. Чигитга 
о г и р л и к кучи б , м а р к а з д а н ^очирма куч 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish