Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


-расм. Пуркагичларнннг учликлари



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet166/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

125-расм. Пуркагичларнннг учликлари:
а — * з а к л и ; б — $закли богСоп; в — у эа к си з марказдан кочирма д а л а б о п ; г . д  в а ж -  
т ан ген ц и ал м арк аздан кочирма; 
е - айлан увчи учлик; / - ц а л ю ц ч а ; 2 —  ва 4 —  т е ж а м - 
ли учлик узаклари ; 
3 — ниппель; 5 — тр у б к а ; 6 —  шток; 7 — к о р п у с , 8 
втулк а, 5/ 
р ези н а х а л к а ; 
10 — алмаш тириладигаи ди ск ; 11 — уюрмалагич; 12 —  кич к е^ик, 13 
ф ильтр; 
14 —  
копкок; 
15 —  кистирма; 1 6 — ш туцер; 1 7 — д и а ф р а гм а , 18 
ЙУЛИ»
1
$ — паррак; 20 — цилиндр; 21 — пастки диск; А — ую рм алаш к ам ераси
булганда тежамли, 1,5; 2,0 ва 2,5 мм булганда э са оддии (нор- 
мал) далабоп учликлар дейилади. Тежамли учлик^узаги 
4 даги 
винт майда цадамли булади ва у сую^ликни м ай д а за р ра ча - 
ларга парчалаб 
1
^ис^а м ас о ф ага пуркайди, ш унда сую^ликни 
оддий учликларга нисбатан 3 . . . 4 марта нам сарф лай ди .
Богбоп марказдан цочирма учликлар (1 2 5 -р а с м , 
б) тешик- 
лари з^ар хил диаметрли 
алмаштириладигаи 
д и скл ар
10 ва 
ростланадиган узаклар 
2 би лан жи^озланади. Ш ток 6 ни аи- 
лантириб, уюрмалаш камераси 
А нинг чу^урлиги узгартирила* 
ди: у за к дискка я^инлаш тирилганда суюцлик кенг конус тарзи- 
да пуркалади ва, аксинча. Бундай учликлар д а р а х т л а р г а дорй 
сепадиган брандспойтларда ишлатилади; бог ва урмон д ар ахт- 
ларини дорилашда сукиушк 2 . . . 2,5 М П а босим билан пур­
калади.
Д алабоп марказдан ^ очи рм а узаксиз у ч ли к ла рд а (1^о- раем, 
в) сую^лик 0,5 . . . 0,8 М П а босим билан у ю р м а л аш кам ераси 
А дан утади ва айланма з^аракатга келиб, ую рм алагич 11 нинг 
деворидаги иккита 
1
^ия кеси клар 
12 з^амда диск 10 даги теш ик 
орцали ташцарига конус т а р зи д а пуркалади.


М а р к а з д а н цочирма тангенциал учликлар (1 2 5 -раем, 
г, д в а
ж) сую^ликни унчалик майдаламайди, лекин паст босимларда 
пуркайди ва нам ифлосланади, Сую^ликни келтирувчи канал 
корпус 7 д а уюрмалаш кам ераси 
А га нисбатан уринма (танген­
циал) т а р з д а жойлашган. Шунинг учун суюцлик корпусдаги 
к а н а л д а н доиравий кам ерага ч и щ ан д а айланма з^аракатга ке- 
либ, алмаш тириладиган д и с к л ар
10, 23 даги тешиклардан таш- 
^ а р и га кенг конус шаклида пуркалади. ОВХ-28 пуркагичида 
иш л атил адиган марказдан цочирма учлик (125-раем, 
ж) нинг 
д и с к л ар и икки хил урнатилиши мумкин: дискларнинг конуслари 
ичкарига (камерага) царатиб урнатилганда сую^лик кам сарф- 
л а н а д и ва майда (75 . . . 150 мкм) томчиларга 
парчаланади; 
д и с к л ар конуслари юцорига ^аратиб урнатилганда сую^лик куп 
с а р ф л а н а д и ва томчилар анча йирик *(100 . . . 300 мкм) булади. 
Бунд ай учликлардан пуркалган сую^лик вентилятордан берил- 
ган з^аво таъсирида ^ушимча парчаланади ва 13— 14 м масо- 
ф а г а ч а ёйилиб пуркалади.
Айланувчи учликлар м ай да кузли турдан ясалган цилиндр 
20 ( 1 2 5 - раем, е) ва з^аво о^имида айланувчи паррак 19 дан 
иборат булиб, кам з^ажмли пуркагичларда ишлатилади.
Чангиткичларнинг учликлари цилиндрик, ^оши^симон, тра- 
пециясимон тир^ишли булади.
Пуркагичлардан сарфланадаган иш суюцлиги мивдори 
(л/мин) 
агрегатнинг тезлиги им (км соат), машинанинг цамраш кенглиги 
В  
(м) ва иш сую^лигини сарфлаш нормаси 
N (л,га) га боглик;:
Qc = v мB N ! 600. 
(18.10)
Пуркагичга урнатиладиган учликлар сони 
г  цуйидагича топилади:
(18.11)
Битта учлик ор^али сарфланадиган иш суюцлигининг мщдори 
я 
(л, мин) ^уйидагн формула буйича ^исоблаб топилади:
я = 0 ,0 6 ,и //2 ^ Т ? = 0,06[1,/|/2~р~?с 
(18.12)
бунда р. — сую^лик сарфлаш коэффициента; узакли учликлар учун 
1
х = 0,41; тангенциал учликлар учун ц = 0,27; / — чш<иш тешиги 
кундаланг кесим юзи, мм-; £• — эркин тушиш тезланиши, 9, 81 м с;2 
Н  
босим, м (1 кг с м - = 0,1 М П а = 1 0 м сув устуни); 
р — босим, 
Па; рс — сую^лик зичлиги, кг/м*.
А м алий з^исобларда фойдаланиш учун сую^лик чи^адиган 
теш икларнинг диаметри з^ар хил булган учликлардан турли бо­
си м л а р д а сарфланадиган сую ^лик мивдори таж риба йули би- 
лан ани^ла^нади ва 
Я = !(р) графиклари цурилади. Бу график- 
л ар д а н фойдаланиб, 
(18.12) формуладаги 
коэффициентнинг 
цийматини ани^лаш мумкин. Пуркагичларни белгиланган нор- 
м ад а иш сую^лиги сарфлайди ган ^илиб ростлаш учун (18.10) 
буйича топилган ^иймат уч ли к лар сони 
г га тацеимланиб, бир 
учликдан сарфланадиган сую ^лик мивдори ани^ланади. Бу ций- 
м ат буйида 
д = ! ( р )  графигидан зарур босим р аницланади.


1-§. РУЗА ШОХЛАРИНИ ЧИЛПИШ АППАРАТИНИНГ 
ВАЗИФАСИ
Чалпиш аппараты рузанинг бош пояси ва шохларнинг усиш
ну^таларини чилпиб ташлайди. Чилпилган руза тан аси д а ози ^
моддаларнинг йуналиши узгаради , шоналаган ш охлар купро^ 
ози^ олади, шоналар кам тукилади, кусаклар й и риклаш ади ва 
б арва^т етилади. Юцорига ^ а р а б усган шохларни чилпийдиган 
аппарат руза тупларининг устида вертикал уцда айланувчи икки 
пичо^ли дискдан, ён шохларни цир^иб, руза тупларини ш а кл - 
лантирадиган аппарат эса горизонтал у^да айланувчи турт пи- 
чоцли дискдан иборат. ЧВХ-4 ва ЧХУ-4 м аш и н ал ари д а туртта 
аппарат ^аторлар устида, сакки зта аппарат эса руза ^атор ора- 
ларида жойлашади. Хар ^атор орасида иккита турт пичоцли 
диск устма-уст урнатилади.
Пичоцлар ^арши ^ирцувчи таянчларсиз цир^ади. Эркин тур- 
ган тупларни таянчсиз цирциш учун пичо^лар ж у д а катта тез- 
ликда айланиши лозим. Таж ри баларн и н г курсатишича 
эркин 
турган шохларни пичоцлар 30 . . . 40 м/с тезликда яхши ^ир^ади. 
М асалан, руза чилпиш аппаратининг таш^и д и ам етр и 380 мм, 
ички диаметри 114 мм булган икки пичо^ли д и скдан иборат 
булиб, диск 1475 айл/мин частота билан айланади.
2-§. ЧИЛПИШ АППАРАТИНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ 
, АНИКЛАШ
Пичоцли диск мураккаб .^аракат ^илади: уз уки атрофида 
айланади, трактор билан бирга эса илгарилама ^ а р а к а т цилади. 
Бундай аппарат учун пичо^ 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish