Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


=\М Z , = m sZK!(i6Zt)



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

=\М
Z , =
m sZK!(i6Zt),
бу
ерда Z K— уя *осил 
цилувчи паррак куракчаларининг 
сони;
катакчали диск ва паррак айланиш частоталарининг узаро нисбати 
С Т Х , С Ч Х ва С Х У типидаги сеялкаларда /б =
n j n n
= 1/4.
Экиш ва уяларнинг таксимланиш аниклигини 
ифодаловчи ст а­
тистик курсаткичлар 
т ., а

М
ва 
V,
хамда 
К
коэффициентларини 
Э ^ М да ^исоблаш учун „Статпрограмма“ дан фойдаланилади.
10 P R I N T „Э ки л аниклигини *исоблаш Статпрограммаси“
20 IN P U T „Галтакли ёки дискли экиш аппарата 
3 0 IF T I P S = „ К , T H E N 6 0
4 0 IN P U T " У з а т и л нисбати i 6 = ", IB 
5 0 IN P U T "Диск катакчаларининг сони Za = " , Z A
6 0 IN P U T "Паррак куракчаларининг сони Z K = " , Z K
7 0 I N P U T "Текширилган уялар сони п = , N 
8 0 S M = 0 
9 0 F O R I = 1 Т О N 
100 P R I N T "ш ["Г'1 =
I N P U T " " , М(1)
Н О SM = S M + M (I)
1 2 0 N E X T I 
130 М М = SM/N 
140 SD 2 = 0


150 F O R I = 1 T O N
160 S D 2 = S D 2 + (M (I) — M M ) ~ 2
170 N E X T I
180 S I G = S Q R ( S D 2 (N — 1))
190 V = 1 0 0 * S I G / M M
2 0 0 M l = SIG / SQ R (N )
2 1 0 L P R I N T "Уртача квадратик 
o f h li i
S I G = " S I G
2 2 0 L P R I N T "Вариация коэффициента V = " V
2 3 0 L P R I N T "Тажриба хатоси M = " M 1
2 4 0 N M = 0
2 5 0 N E d = 0 : N E K = 0
2 6 0 F O R = 1 T O N
2 7 0 I F m ( I ) = cint(MM) T H E N NM = N M + 1
2 8 0 I F
(m (I ) = < (M M + 1)) 
O R (m (I) = > ( M M — 1)) 
T H E N
N E d = N E d + 1
2 9 0 I F ( m (I ) = < ( M M + 2)) 
O R (m (I) = > ( M M - 2)) 
T H E N
N E K = N E K + 1
2 9 5 N E X T I
3 0 0 I F
T I P S =
"A"
T H E N N E = NEd E L S E N E = N E K
3 1 0 T = 1 0 0 * ( N M + N E ) 'N
3 2 0 P R I N T " T = " T
3 3 0 I F T I P S = " K " T H E N 3 6 0
3 4 0 К = M M * ZK ( I B * ZA)
3 5 0 L P R I N T " K = "K 
3 6 0 E N D
16-Б О Б. УГИТЛАШ МАШИНАЛАРИ
1-§. МИНЕРАЛ УГИТЛАРНИНГ ФИЗИК-МЕХАНИК
ХОССАЛАРИ ВА УЛАРНИ ЕРГА СОЛИШ УСУЛЛАРИ
Б а р ч а у г и т л а р химиявий таркиб и жи^атидан турт хил: ми­
нерал, о р га н и к , органик-минерал ва бактериал у ги тлар га були- 
нади.
А г р о н о м и к вазиф асига к у р а
усимликларни озицлантириш 
учун со л и н а д и га н бевосита т а ъ с и р этувчи угитлар ва тупроц- 
л арнинг физик-химиявий х о ссал ар и н и яхш илаш м а^ сад и д а со ­
л и н ад и ган би лвоси та таъси р этувчи угитлар (о^ак, гипс) б у - 
л ади .
М и н е р а л у г и т л а р оддий ва м у р аккаб ( а р а л а ш ) у гит- 
л а р г а б у л и н а д и . Оддий угитларни нг асосий 1^исми бир о з и ^ э л е -
м ентдан и б о р а т . М а са л а н , а з о т л и угитлар (ам м и акли селитра, 
м очевина, аммоний с у л ь ф а т ) д а 16 . . . 46 фоизгача азот N. о д ­
дий ф осф орли угитлар (суперф осфат, преципитат) д а 20 . . . 5 0 %
г а ч а фосфор Р 2О 5, оддий кал ийли угитлар (хлорид калий, калий 
тузи, к а л и й су л ьф ат ) д а 6 0 % г а ч а калий К 20 булади.
М у р а к к а б
( а р а л а ш )
у г и т л а р
икки-уч хил оддий- 
^ ги тл ар н и н г механик ^ориш масидан тузилган булади. М аса л а н »


аммофос таркибида икки хил ози^ элемент: 11 . . . 12% N ва 
36 . .. 49% Р г 0 5; диаммофосда 19 . . . 21% N. 49 . . . 53% Р г 0 5; 
нитрофоскада 10 . . . 17% N. 8 . . . 30% гача Р
2
О
5
ва 12 . . . 20% 
га ч а КгО булади. Бу у г и тл а р д а
озиц элем ен тл ар
ми^дори 
40 . . . 75% ни ташкил этганидан улар 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish