Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

г я т
дона уя 
з<,осил булади 
(бунда г я — экиш дискидаги катакчалар сони, 
т —
х,ар уяга экила- 
диган уруглар сони), 
сеял ка эса 
аг,, т
га тенг 
масофани 
утади 

— уялар ораси). А гар бу масофани дискнинг айланиш частотаси 
я я га купайтирсак, у з<,олда агрегатнинг илгарилама з^аракат тезли- 
ги 
v м
чи^ади:
■ам 
— а г яп я1т.
( 1 2 . 3 9 )
Б у формуладан дискнинг айланиш частотасини топиш мумкин. 
Харакат сеялканинг таянч-юритиш гилдирагидан узатилганда унинг 
сирпаниши назарда тутилади:
n я = m v u¡[a z я{
1 - е ) ] .
( 1 2 .4 0 )


^аракат тракторнинг кувват олиш валвдан олинганда:
п[ = № ^ \ — Ъ)Цаг
„). 
( 1 2 . 4 1 )
Харакат узатувчи 
механизм ташь;и узатма 
(гилдирак ёки К О В
дан экиш аппаратидаги вертикал валиккача) в а ички 
(вертикал ва- 
ликдан катакчали дисккача) узашалардан иборат. Шунинг учун ка- 
такчали дискка умумий даракат узатиш нисбати цуйидагича ёзилади:
гя — ¿пгб. 
( 1 2 . 4 2 )
бу ерда гп — ташки шестернялар ва занжирли узатманинг парракка 
даракат узатиш нисбати; гб — аппаратдаги 
шестернялар блокининг 
узатиш нисбати. /6 = 1 4 .
Модул типидаги сеялкаларда катакчали диск 
бевосита таищи 
узатма ёрдамида айлантирилади. Бу х;олда узатиш нисбати куйида- 
гича булади:
даракат сеялка гилдирагидан узатилганда
■кИт 

кОАТЬ-Ю! 
/1Г) . оч
*я = —
— Г ; 
( 1 2 .4 3 )
а г
я ( 1 — О
М лг я(
1 — г )
даракат К|ОВ дан узатилганда
<12-44>
Бу формулаларда 8 — шатаксираш коэффициента булиб, трактор­
нинг техник ёки тортиш тавсифидан олинади; 
/гт — (1 2 .3 8 ) дан т о ­
пил ади.
Сеялканинг оптимал х а р а к а т тезлиги у р у гл ар н и н г а н и ^ э к и -
лиши шартидан ани^ланади. Купчилик т ад^и^отчил арнинг т а ж -
риба м аъ л у м от л ар и га кура, д он ал аб э к у в ч и дискнинг н о р м а л
ишлаши, яъни бар ч а к а т а к ч а л а р г а у р у г л а р н и н г туш иш эд тим о - 
ли 100% булиши учун унинг айланиш т е з л и г и 0,2 2 . . . 0,28 м/с 
атрофида булиши керак. Агар дискнинг т е з л и г и шундан к^п ё к и
нам булса, уругларнинг к а т а к ч а л а р г а т у ш и ш э^тимоллиги, би- 
нобарин, экиш ани^лиги к а м а я д и . Ш унинг учун агрегатнинг йу'л 
цуйилган оптимал тезлиги ^уйидаги ф о р м у л а д а н ани^ланади:
V"
= к яа г я(1 — е) (ад?яте). 
( 1 2 . 4 5 )
Зкиш дискининг оптимал айланиш частотаси куйидагича булади:
« * = М тс^я). 
( 1 2 . 4 6 )
■бу ерда 
v я
= 0 ,2 2 . . . 0 , 2 8 м/с.
К а т т а т е з л и к л а р д а иш лаш учун д и ск н и н г йул ^уйилган т е з -
лигини ошириш усулларини топиш з а р у р . М а с а л а н , д иск д и а -
метрини ошириб, м ос ^олда к а т а к ч а л а р сонини купайтириш м у м - 
кин. Шунда ^ар цайси катакчанинг у р у г л а р б и лан
у чраш иш
ваь;ти ва нули, бинобарин, уругга тулиш э ^ т и м о л и ошади. Д и с к ­
нинг йул ^уйилган тезлигини ошириш т а д б и р л а р и г а
к а т а к ч а -
ларнинг ва к а т а к ч а четида я с ал ад и г ан ф а с к а н и н г м а^ б ул ш а к -
л и
еэ
улчамларини т ан лаш , уруглар-нинг д и с к си ртида нисбий


тезлигини р о ст л о в ч и м о с л а м а урнатиш, шунингдек уруглик м а -
териални с а р а л а ш ^а м Да к ал и бр лаш усулларини яхш илаш ки- 
ради. Б у л а р у р у г л ар н и н г к а т а к ч а л а р г а
тушиш ш ароитларинн 
яхш илайди.
С ея лкан и ю ^ориро^ т езли к д а ишлатиш^учун к атакч аси чигит 
у л ч а м л а р и д а н к а т т а р о ^ булган д и скл ар урнатилади. М а с а л а н ,
у ртач а й и р и к ли кд аги чигит эки ш да 1-номерли диск ишлатилади,. 
шунда с е я л к а купи билан 6 км/соат т е з л и к д а ^ а р а к а т л а н и ш в
л озим б у л а д и . А м м о , бу чигитларни экиш учун каттар оц к а т а к -
чали 4А -н о м ер л и д и ск у рн ати л са, 8,5 км/соатгача тезли к да иш- 
л а ш мумкин.
Экиш диски катакчаларини нг шаклини в а улчамларини т а н -
л аш . К а т а к ч а ш аклини т ан л а ш д а чигитнинг кат а к ч а га туш иш
ва^тида ц ан д ай в а з и я т д а булишига ^ ар ал ад и . Д и ск си р ти д ага 
чигитларнинг 5 8 % икки к а т а к ч а у р таси даги сидирга ж о й д а ай- 
л а н а б у й л аб ё т и ^ ёки ^ия ва з и я т д а , 3 6 % тик, цолган 6 /0 д и ск - 
нинг радиуси б у й л а б ва бошца в а з и я т л а р д а булади.
Б и т т а урур учун катакчаларнин г ишлатилиши мумкин б у л ­
ган ш а к л л а р и 8 1 - р а с м д а курсатилган. Турли тад^и^отларнинг 
курсатиш ича, купч илик уруглар ёти^ в а з и я т д а I тип к а т а к ч а г а
( 8 1 - раем , 
а)
осон туш ади. Аммо бу к а т ак ч ал ар н и диекда боища 
тип к а т а к ч а л а р д а н кура камро^ ж ойлаш тириш мумкин. Н а т и - 
ж а д а I тип к а т а к ч а н и н г у руглар ^атлам и остида булиш ва^ти 
ва м асоф аси к а м а й и б , унинг у р уш и а ж р а т и б олиш э^тимоллиги 
пасаяди, с е я л к а н и н г х а Ракат тезлиги э с а унча кат та булмайди» 
Бундан т а п щ а р и , I тип к а т а к ч а г а ти к ^олатда иккита чигит 
ж ой л аш и ш и м у м к и н ва улар узунлигининг 1/2^ дан 2/3 ^исми- 
гача к а т а к ч а д а н чи^иб туриши мумкин. Бундай чигитлар бош - 
ка ч и ги тлар га ёки ^айтаргичга дуч ке л ган д а у з кат акч аси д ан
осонлик билан чи^иб кета о л а - 
ди в а к а т а к ч а
бушаб, 
уру? 
экилмай ^олади.
I I
тип катакчани ( 8 1 - рае м , 
б)
д и екд а куп ж ойлаш тириш
мумкин. Аммо у лар д а I тип 
к а т а к ч а г а мэнсуб булган бар- 
ча кам чиликлар бор. Бун д ан
таш ^ари, радиус буйлаб ж ой - 
л аш ган чигитлар фацат 6 % ни 
таш кил этади, холос. Ш у са- 
б а б л а р туфайли II тип к а т а к -
чалар чигит экиш ани^лигини 
таъ м и н л ай олмайди.
Чигитнинг эни ва цалинли-
с, „ 
ги о р аси д а фаркнинг д еярли 
81-расм. Экиш дискларининг 
битта 

^
урукка 
мулжалланган 
катакчалари- 
иу^лиги, шунингдек, унинг у*
нинг асоси й шакллари: 
хум ш ак л и д а булиши ярим дои*
а
— б у й л а м а ж о й л а ш г а н ч у зи н ч о к ; 
6
— к у н д а - 
p a B 3 Д О И р З Ш З К Л И Д З Г И K 3 T 3 K -
л а н г
ж о 1 л а ш г а н г
« - ■ ЯР “ МД0ИР * : 
Ч Э Л а р Н И
( I I I
Т И П , 
8 1 -
р Э С М ,
&


в а
г)
иш латиш га имкон беради. Б у н д а й к а т а к ч а л а р н и д и с к д а
бош ^а тип к а т а к ч а л а р г а кура анча куп ж о й л а ш т и р и ш , сеял кан и н г 
^ар акат тезлигини ошириш мумкин. I I I тип к а т а к ч а л а р г а тик в а -
зиятдаги чигитлар осон туш ади, м а х с у с ф а с к а л а р я саш йули 
билан эс а айлана б уйлаб ёти^ ва ^ия ж о й л а ш г а н чигитларнинг 
^ам яхши тушишини таъ м и н л аш мумкин. Д и ск н и н г цалинлигинн 
шундай т ан лаш мумкинки, чигитнинг к а т а к ч а г а кириб 
т у р г а н
^исми унинг б ош ^а чигитларга ва цай т ар ги ч га урилиб чи^иб 
кетишдан са^ л ай олад и . I I I тип к а т а к ч а г а айни ва^ т д а иккита 
чигит туш а олм ай д и . Ана шу ижобий о м и л л а р чигитларни а ж -
ратиб олиш э^тимоллигини ва экиш аницлигини оширади. А йнан 
шунинг учун ^ам чигит с е я л к а л а р и д а I I I тип к ат ак ч ал и э к и ш
дисклари иш латилади.
III 
тип катакча узунлиги 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish