Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

У р н а т м а
ч и з е л ь - к у л ь т и в а т о р н и н г
м у в о з а н а т л и л и к
ш а р т и .
Пахтачиликда ишлатиладиган ЧК-3,0 маркали чи зел ь-ку л ьти ва­
тор 3 класс тракторнинг уч нуцтали схема буйича йигилган ке­
тинги урнатиш механизмига осилади. Шунинг учун унинг эрки н - 
лик д ар аж а с и бирга тенг, яъни у фак;ат буйлам а-вертикал те- 
кисликда тебрана олади. Бу текисликда культиваторнинг м уво­
занатлилик шартини куриш учун унинг схемаси 
м а с ш т а б д а
цурилади ва барча кучлар уз йуналишлари буйича мос н у ^ та - 
ларга келтирилади (64-р аем ). Урнатма ^уролнинг м у в о з а н а т
з^олатда булиши учун кучлар купбурчаклиги берк, б а р ч а куч- 
ларнинг тенг таъсир этувчиси эса машинанинг оний а й л а н и ш
маркази я дан утиши лозим. Биринчи шарт кучлар йигиндиси- 
нинг, иккинчи шарт эса кучлар моментлари йигиндисининг н о л га
тенг эканлигидан далолат беради.
Кучлар купбурчаклигида вертикал реакция кучи 
0. ва б а р ­
ча ^аршилик кучларининг тенг таъсир этувчиси 
Р а н и ^ л а н а д и . 
Лекин бу кучларнинг йуналиши 
а н щ  булиши керак. А гар цутб 
п чизмадан узо^да жойлаш адиган булса, у ^олда Р ва Q ку ч ­
лар тезликлар планидан топилади. Тезликлар планининг ^ у т б и
пастки торт^иларнинг тракторга бирлаштирилган ну^таси
О д а
жойлаштирилади. Тезликлар планидан:
<г = Я«*;А-


64-расм. ЧК -3,0 урнатма чизель-культиврторининг 
мувозанат- 
лик шарти
С
} нинг 
1
^иймати ани^лангач, кучлар купбурчаклигидан 
Р, 
Урнатиш механизмининг тортциларига таъсир этувчи (Л^ + Л^) 
ва 5 кучлари топилади.
Чопиц культиватори иш органлари секциясининг мувозанат- 
л ил ик шарти ва кутариш механизмига таъсир 
этувчи кучни 
аниклаш . Чопиц культиваторларининг иш органлари куп шар- 
нирли параллелограммли механизм воситасида тракторга оси- 
л ади. Ишлов бериладиган ^ар ^айси р;атор орасига биттадан иш 
ор га н л ар и секцияси жойлаш тирилади. Хар 
1
^айси секция кун- 
д а л а н г брусга м а^кам лан ад и ган турт звеноли механизм, гря­
диль, таянч гилдирак ва иш органларидан иборат. Секциялар 
транспорт холатга гидроцилиндрлар ёрдамида-кутарилади. Сек- 
цияни транспорт 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish