Ызбекистон республикаси олий ва



Download 2,03 Mb.
bet75/120
Sana28.02.2022
Hajmi2,03 Mb.
#475041
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   120
Bog'liq
ЯНГИ ТАРИХ УУМ 2017-18

1-саволнинг баёни


Жанубий славянларда капиталистик муносабатларнинг шаклланиши. Х,али XVII асрдаёк сипохийлар султонга карамлик- дан кутулиш ва шартли равишда эгалик килаётган ерлари - сипохийликни мерос мулк - чифликка айлантириш учун харакат килдилар. Бунинг учун сипохийлар харбий хизматдан товланиб, уз уринларига бошка одамларни ёллашарди. Бу жараён айникса XVIII асрда кенг кулоч ёйиб, дастлаб Македония, Босния ва Болгарияни, кейин эса Сербияни хам камраб олди. Шу тарика сипохийлик ерлари чифлик (Болгарияда) ёки читлук (Сербияда) ерларига айланиб борди. Феодал муносабатларнинг бархам топиш жараёнида чифлик ерлари бозор билан узвий богланган булиб, махсулотларнинг ан- чагина кисми сотиш учун олиб чикилар эди. Бу шароитда аста-се- кин бозор муносабатларининг шаклланиши учун шароит тугилади. Айни пайтда чифлик феодал ер эгалигига хос томонларни х,ам узида саклаб колган эди. Чифлик факат турклар ёки турклашган ах,олининг мулки булиб, бу ерларда уларга бириктирилган славян дехконлари ишларди. Бу дастлаб баршчина - ишлаб бериш куринишида булган булса, кейинчалик дехконлар ерни ижарага олиб хосилнинг бир кисмини, одатда ярмигачасини ер эгасига тулайдиган булди. Чиф- ликнинг кенг таркалиши куплаб дехконларни ерларидан махрум килиб, ишсизлар сонининг ошиб кетишига олиб келди. Ишсизлар- нинг бир кисми турклар бориши кийин булган тогли худудларга кетиб у ерда уз кишлокларини ташкил килар ва хунармандчилик билан шугулланарди. Долган кисм дехконлар эса чифлик ерларда ёлланиб ишларди.
Жанубий славян кишлокларининг ахолиси «задруга» деб ата- лувчи катта-катта оилаларга бирлашиб яшарди. Бундай оилаларда 100-150 тагача киши булиб, ер умумий мулк хисобланар ва унга биргалашиб ишлов бериларди. Жанубий славянларда задруга хужалигининг узок сакланиб колганлигига сабаб, товар-пул му- носабатларининг суст тараккий этганлигида эди. XVIH аср охири- XIX аср бошларидан капиталистик муносабатлар ривожланган сари задруга хужалиги хам бархам топиб борди.
Товар -пул муносабатларининг ривожланиши аста-секин булсада кишлок хужалигининг маълум экинларга мутахассислашуви ва хунармандчиликнинг тараккиётига олиб келди. Асосий экинлар пахта ва тамаки булиб, улар куплаб экиладиган булди. Чорвачи- лик хам шу тарика ривожланиб, Сербияда чучкачилик, Болга- рияда эса куйчилик асосий сохага айланди. XVII аср ва айникса, XVIII асрда Дунай ва Сава дарёларининг савдо йуллари буйларида хунармандчилик кенг ривожланади. Белград, Сараево, Мостар шахарлари хунармандчиликнинг мухим марказларига айланади.
Болгариянинг турклардан тоглар билан ажратилган янги киш- локларида хам аста-секин хунармандчилик ва савдо марказла- ри таркиб топади. XVIII аср иккинчи ярмидан Сливено, Габрово, Калеферо, Карлово ва бошка болгар шах,арларида х,ам хунар- мандчилик ишлаб чикариши жонланади. София ва Пловдив шахарларида болгар ахолисининг сони ошиб, хунармандчилик ри- вожлана бошлади.

Download 2,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish