Ызбекистон республикаси олий ва ырта



Download 0,97 Mb.
bet40/65
Sana22.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#88737
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   65
Bog'liq
макроиқтисодиёт маъруза матнлари иқтисодиёт

Таянч иборалар:

Давлат =арзи. Шахсий =арз. Ички =арз. Ташқи =арз. Давлат =арзини хизмати. =арзни амортизацияси. Квази бюджет операциялари. Давлат бюджетини биринчи =арзи. Давлат =арзини =айта молиялаштириш. Ташқи =арз кризиси. =арзни =айта таркиблаш. =арзни сотиб олиш.




Саволлар:
1.Иқтисодий, молиявий ва ижтимоий хавфсизлик нима?
2.Иқтисодий хавфсизлик нима?
3.Но=онуний иқтисодиёт нима?
Адабиётлар

  1. И.А.Каримов «Стратегия реформ - повышение экономического потенциала страны», Народное слово, 18 февраль, 2003 .

  2. Ахмедов Д.К. Ирматов М, Шибаршова Л.И. Макроэкономика, Тошкент-Бишкек Венская школа, 1999.

  3. Ахмедов Д.К., Ишмухамедов А.Э., Жумаев К., Джумаев З.А. «Макроиктисодиёт», учебник. Т.:ТГЭУ. 2004 г.

  4. Липшиц И.В. Экономика. Учебник для курсов ОМЕГА-Л М 2004 656с.

  5. Учебник МГУ 3-е издание «Дело и Сервис» 2004. 352с.

  6. ИшмухамедовА.Э., Хайдаров М.Т., Рахимова М.Р.”Макроиқтисодиет-2” Тошкент ТГЭУ 2003

Электрон почта



  1. WWW. economyta - culty. uz.

  2. Новости Узбекистана – www.uzreport.com

  3. Информация, инновации, инвестиции 2004

  4. «Экономический вестник Узбекистане» № 1,2. 2004

http://www.vqi.freenet.lez\trudy\bratisvriko.htm
9 - Мавзу. Молиявий программалаштириш.


9.1.Молиявий сиёсатнинг ма=сади ва мохияти.

Охирги йилларда давлат молия сиёсатини олиб бориш ва ытиш давридаги иқтисодиётни молиявий мувофи=лаштириш муаммоларига катта эътибор берилмо=да. Лекин, бу масалани назарий томонидан бир фикрга =илинмаган.


Шундай =илиб, йирик мутахассислар пул-кредит сиёсатига аниқ бир тушунча бермаяптилар. Мисол учун: Стенли Фишер, Рудиген, Дорнбуш ва Ричард Шмалензи молия сиёсатини муста=ил тушунча сифатида эътироф этишмайди. Шу билан бир =аторда улар ушбу мавзуни ырганишда фискал сиёсат тушунчасини кенгайтириш билан амалга оширмо=далар. Уларнинг ёзишича фискал сиёсат давлат томонидан фойда ва харажатлар тығрисидаги =абул =илинган =арорлар ечимдир. Бош=а ғарб иқтисодиёт мактаблари вакиллари хам бу масалага худди шундай ёндошишади. Жумладан, Кемпбел Л., Макконел ва Стенли Л., Брю бюджет - молия ва фискал сиёсатларни бирлаштириб уларни давлат иш билан тыла бандликни ва инфляциясиз миллий махсулотни таъминлаш учун давлат соли==а солиш ва давлат харажатларини ызгартиришдир деб, эътироф этишади. Бундай тахлил молия сиёсатини мохиятини тушунишда ноаниқликлар киритади.
Марксчилар бу масалага бош=ачаро= ёндашадилар. Улар молия сиёсати деганда, биринчи навбатда, давлат давлат молия ресурсларини бар=арорлаштиришда чора тадбирларнинг бирлиги, давлат ыз функциясини бажариши учун уларни та=симланиши ва ва ишлатилиши, давлат молия сиёсатини самараси ва ишлаб чи=ариш кучларини ысиши давлатнинг сиёсий тузумига боғли= деб кырсатишади. Лекин бунга =арамасдан фикрлар теранлиги бузилади, чунки марксчилар мактаби вакиллари фискал сиёсат буржуа давлатининг даромад ва харажатларни тартибга солиш натижасида маълум бир социал-иқтисодий ма=садларга эришиш молия тадбирларини бирлигидир деб фикр юритишади.
Шундай =илиб, марксча молия сиёсатини тал=ин =илишда аниқлик йы=, фискал сиёсатнинг таъсир сохаси молия сиёсати билан деярли бир хилда келади, хар икки холатда хам давлат тартибга солиш тадбирлари ва молия ресурсларини та=симлаш деганда даромадлар ва харажатлар быйича бош=ариш билан тушунтирилади, яъни ниманидир олиш учун аввало даромад олиш кейин эса харажат =илиш керак.
Молия сиёсатини мохиятини англашда бизнинг (соби= иттифо=и) и=тисодчиларимиз жуда катта ишлар =илишган.
Профессор В.В. Лавров, молия сиёсатини мохиятини очишда унинг ишлаб чи=ариш устидан назорат ва хисоб-китоб =илиш махсулотларнинг та=симланиши ва иш хажми билан ало=асига эътибор берган. Бу масалалар миллий банклар сохасида, ташқи савдони монополиялаштиришда, пул айланиши устидан давлат назорати, соли=ларни киритишда, молия сиёсати масалаларини аниқлашда ва ечишда асосий восита бўлиб келган. Унда молия сиёсатига давлатни мувофи=лаштиришни асосий воситаси, молия марказлашувини таъминлаш, иқтисодиётни ызгариши учун кучларни концентрацияси амалга оширувчи деб =аралади.
Бошка бир и=тисодчи И.В. Левчук, ишлаб чи=аришни ысишда молия сиёсатини роли катталигини эътироф этиб, у бу сиёсат молиявий ресурслардан ва та=симлашни бош=аришда марказлаштирилган ва демократик тамоилларни тығри бирикмасидир деб таъкидлайди.
В.С. Павлов томонидан молия сиёсатини =изи=арли таърифи берилган. У ыз таърифида молия ва кредитни давлат бош=арувида узлуксиз боғли=лигини ва молия - кредит сиёсатини давлатнинг реал иқтисодий шароити билан боғлайди, яъни иккинчи холда молия сиёсати давлат ичидаги молия жараёнларнинг натижасида сифатида.
Шундай =илиб, и=тисодчилар молия сиёсатини бахо тизимида молияни ишлатиш сиёсати, товар ишлаб чи=аришни иқтисодий =онунларини пул формасида реализаццияси, и=тисоддаги пул муносабатларини молия тизими ор=али концептирлашган кыриниши, хал= хыжалигини натурал ва пул базаси фондларни тузиш ва ишлатиш ор=али =айта та=симлаш санъати сифатида эътироф этилган.
Ха=и=атдан хам молия сиёсатини бундай тушунтирилишини унинг асосий ма=садлари ор=али исботлаш мумкин. Уларга =уйидагилар киради:
1. Молиявий ресурслардан фойдаланиш хажмини ва самарасини ошириш. Молия сиёсатини иқтисодиётга таъсирини оширишни молия сиёсатини яратиш ва ытказишда молия хисобидан бош тортиш ресурсларни йы= былишига олиб келади.
2. Иқтисодиётни сағломлаштириш ва тузулмавий холатини =айта =уриш: ишлаб чи=ариш фойдасини ошириш, харажатларни камайтириш, пул муомаласини яхшилаш ва пировард натижада сымни конвертарциясини тиклаш.
3. Ишлаб чи=ариш сохаларини ривожлантириш асосида ахолини турмуш даражасини юқориро= даражага кытариш. Молия стратегияси ижтимоий йыналтирилиши нафа=ат молиявий ресурсларни кыпайтириш ва буни натижасида ахолини турмуш даражасини яхшилашга, балки иқтисодий сиёсатни асосий ма=садига янгича ёндашишги олиб келади.
Баъзибир и=тисодчилар молия сиёсатини бош=а ма=садларини келтиради, булар: инфляция суръатини камаййтириш (хозирда бунга жуда катта эътибор берилмо=да, чунки охирги пайтда ахолининг яхши турмуш даражасига салбий таъсир кырсатмо=да), иқтисодий циклларни силли=лашуви.
Демак юқорида келтирилган мисоллардан кыриниб турибдики, молия сиёсати давлатнинг молия реурсларини ахоли турмуш даражасини яхшилаш ма=садида мувофи=лаштириш сиёсати деган хулосани чи=аришга муваффа= былинади.



Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish