Ызбекистон Республикаси Олий ва Ырта Махсус



Download 0,55 Mb.
bet6/53
Sana21.04.2022
Hajmi0,55 Mb.
#571174
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53
Bog'liq
тбичж. янги маъруза

Гидро ва пневмоприводлар. Замонавий пойабзал машиналарида машинанинг ишчи органларини кучириш ва керакли технологик кучанишларни хосил килиш учун ишлатиладиган щажмли гидро- ва пневмоприводлар кенг кулланилмокда.
Гидравлик ва пневматик узатмаларнинг терминлари ГОСТ 17398-72 ва ГОСТ 17752-81 (СТ СЭВ 2455-80)ларда келтирилган.
Гидропривод (пневмопривод) бу - гидравлик (пневматик) механизмли ва бир ёки бирнеча гидродвигателли (пневмодвигателли) узатмадир. Гидроприводда иш мухити босим остида былади. Иш мухити деб гидроприводдаги ишчи суюклиги ва пневмоприводдаги ишчи газ тушунилади. Пойабзал машиналарида ишчи мухит сифатида суюк ёг ва сикилган хаво ишлатилади.
Гидропривод ани= кетма-кетликда бирлаштирилган хар хил элемент ва =урилмалардан иборат былган конструкциядир. Уларга гидробак, гидро алока тармоклари, насослар, гидроцилиндрлар, фильтрлар, аккумуляторлар, таксимловчи ва мословчи аппаратуралар киради.
Гидробак гидроприводни ишчи суюклик билан таъминлаш учун кулланиладиган гидроидишдир.
Гидроалока тармоклари сифатида битта =урилмага бирлаштирилмаган трубопровод ишлатилади. Щаракатланувчи элементларга эластик трубопровод (шланг)лар уланади. =ыз\алмас элементлар, асосан металли трубалар уланади. Ишлатилиш быйича трубопроводлар суриш, босим остидаги окизиш, бош=ариш ва дренаж турларига былинади.
Насос бу - суюк мухит о=имини хосил килувчи машина. Пойабзал машиналарда асосан пластинкали насослар ишлатилади. Уларда ишчи органи пластинка куринишида былган шиберлардир.
Машинанинг ишчи органларига щаракатни узатиш учун гидроцилиндрлар ишлатилади. Гидроцилиндр деб чикувчи звено илгариланма-кайтма щаракат =иладиган гидродвигателга айтилади. Ишчи звенонинг турига кура поршенли ва плунжерли гидроцилиндрлар булиши мумкин. Поршенли гидроцилиндрда чикувчи звено булиб ишчи звено - поршенга котирилган шток щисобланади. Плунжерли гидроцилиндрда плунжер хам ишчи, хам чикувчи звено былади. Гидроцилиндр конструкциясига кура бир ва иккитомонлама штокли булиши мумкин.
Бир томонли штокли гидроцилиндр поршени унинг ичини иккига штокли ва поршенлига былади. Ёг босим остида факат бир томонга бериладиган гидроцилиндр - бир томон таъсир =иладиган гидроцилиндрдейилади. Бундай гидроцилиндрдаги поршен дастлабкихолатга пружина ёки машинанинг ишчи органларини огирлик кучи таъсирида келади.
Поршен ёг босими остида икки томонга щаракатланадиган гидроцилиндр - иккитомон таъсир =иладиган гидроцилиндр дейилади. Иккитомон таъсир =иладиган бир томон штокли гидроцилиндр (6 расм) корпус 9 ва =оп=о= 1 ва 7 лардан иборат. Корпус ичида шток 8да котирилган поршень 10 жойлашган. Гидроцилиндрнинг штоксиз томони 3га тиркиш 2 ор=али ёг борганда эса тушади. Зичловчи халкалар 4 ёг окиб кетишидан саклайди.
Фильтрлар гидропроводларни ейилиши ва ёгни эскириши натижасида пайдо быладиган каттик жисмлардан тозалаш учунхизмат =илади.
Гидроаккумуляторлар, ю=ори ишлаб чи=ариш насосларини урнатиш макул булмаганда, машинанинг гидравлик тизимида ани= босим остида ёгни таъминлаб туради. Бу ёг насос берадиган ёг микдори етарли булмаганда берилади ва машина ишини таъминлайди.
Таксимловчи аппаратура гидропровод ичида ёг щаракати йыналишини узгартириш ва машинанинг бажарувчи =исмларини керакли кетма-кетлигида щаракатлантириш учун хизмат =илади. Аппаратура хар хил конструкцияли бир ёки бир неча гидротаксимлагичлардан иборат.
Мослашувчи аппаратура ани= босимдаги ёг йыналишини ва микдорини автоматик узгартириш учун ишлатилади. Уларга хар хил гидроклапанлар, гидродросселлар ва бош=алар киради.
Пневмоприводда индивидуал компрессор ёки цех пневмосетдан машина пневмотизимига келувчи босилган газ ишчи мухит булиб хизмат =илади. Пневмоприводларга пневмоцилиндрлар, пневмотаксимлагичлар, пневмоклапанлар, пневмодросселлар ва график шартли белгилар билан бош=а гидропривод элементларига ты\ри келадиган ва узининг вазифасига эга былган элементлар киради.



Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish