Ызбекистон Республикаси Олий ва ырта махсус таълим вазирлиги, Ырта махсус касб-щунар таълими маркази томонидан касб-щунар коллежлари учун тавсия этилган ушбу ы=ув =ылланма темир йыл транспортида фойдаланиш ишларини ташкил этиш ва бош=ариш масалаларига



Download 13,23 Mb.
bet11/31
Sana25.02.2022
Hajmi13,23 Mb.
#279766
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   31
Bog'liq
2 5350493832985186327

2.5. Разъездларнинг иш технологияси


Разъездлар бир йўлли линияларда барпо этилади ва асосан, қарама-қарши йўналишлрда харакатланаётган поездларнинг ўзаро кесишиши ва бир йўналишда турли тезликларда харакатланаётган поездларнинг бир-бирини қувиб ўтиши учун хизмат қиладилар. Баъзи разъездларда кичик хажмда юклаш амаллари бажарилади. Ушбу мақсадларда бош йўлдан ташқари яна бир-икки қўшимча йўллар қурилади. Разъездларда хизмат техникавий (баъзан йўловчи) бинолари, йўловчи платформалари қурилади, СМБ ва алоқа, электр таъминоти қурилмалари билан жиҳозланади.


Поездлар сони ва маҳаллий шароитларга кўра разъездларда қабул қилиш жўнатиш йўллари ўзаро бўйлама, ярим бўйлама ва кўндаланг жойлаштирилади (2.4, а, б, в-расм).
Санаб ўтилган схемаларнинг ҳар бирининг ижобий ва салбий жиҳатлари мавжуд. Бўйлама турли схемаларда кўндаланг турли схемаларга нисбатан поезд ўтказиш қобилияти юқоридир. Бунинг сабаби қарама-қарши йўналишлардаги поездларни бир вақтда қабул қилиш шароитларининг яхшилиги; йўлларнинг етарли узунлигида эса, поездларнинг тўхтамасдан ўтказилиши; стрелкаларнинг сони нисбатан камлиги учун қабул қилиш ва жўнатиш маршрутларини тайёрлаш учун вақтнинг кам сарфланиши; ҳар икки йўналиш поездлари локомотивларининг йўловчи (ёки хизмат) бино яқинида тўхташи сабабли бекат навбатчиси ва бригадирларнинг ўзаро алоқасининг тезлашишидир.

2.4. – расм. Разъездлар схемаси: а-бўйлама; б-ярим бўйлама; в-кўндаланг йўлларнинг жойлашиши бўйича


Бўйлама схемаларнинг камчилиги разъезд қурилиш учун катта майдоннинг зарурлиги ва шу сабабли қурилиш сарфларининг катталигидир.
Ярим бўйлама схемалар бўйламалардан йўлларнинг тўлиқ жилдирилмаганлиги билан фарқланади ва ижобий жиҳатлар улардан бироз камдир, бироқ кўндаланг схемали разъездларга нисбатан юқорироқ поезд ўтказиш қобилиятларини таъминлайдилар.
Йўллари параллел жойлашган схемалар йўловчи ва юк поездлари кам линияларда қўлланилади.

2.6. Қувиб ўтиш пунктларининг иш технологияси


қувиб ўтиш пунктлари икки йўлли линияларда барпо этилади ва асосан поездларнинг ўзаро қувиб ўтиш учун хизмат қилади. Уларнинг баъзиларида кичик ҳажмда юклаш ишлари бажарилади.


Поездларнинг ўзаро қувиб ўтиши учун ҳар бир ҳаракат йўналишида биттадан қувиб ўтиш йўллари (бош йўллардан ташқари) қурилади. қувиб ўтиш йўлларининг ўзаро кўндаланг жойлашган схемаси асосий схема бўлиб, у энг кам қурилиш майдонини талаб этади. Йўлларнинг ўзаро жилдирилган схемаси маҳаллий шароитларга кўра қабул қилинади. Бундай схема йўловчиларни поездларга чиқариш ва тушириш, ҳамда икки томондан юк ортиш тушириш майдонларни жойлаштириш учун қулайдир. Йўловчи поездлар кам бўлган ва ер тузилиши мураккаб бўлган шароитларда бир қувиб ўтиш йўлли схемалар қўлланиши мумкин.
қувиб ўтиш пунктларининг икки чеккасида ҳаракатни тўғри йўлдан нотўғрисига ўтказиш учун диспетчерлик съездлари жойлаштирилади. Диспетчерлик съездлари деб номланишига сабаб, поездларни нотўғри йўл бўйлаб жўнатиш, стрелкаларни ушбу съездларга йўллаш фақат поезд диспетчерининг рухсати билан амалга оширилади. Масалан, тоқ поездни 3 йўлдан 2 бош йўл орқали жўнатиш (2.5-расм)да келтирилган.



2.5-расм. қувиб ўтиш пунктларининг схемаси: а-кўндаланг; б-ярим бўйлама; в-бўйлама.



Download 13,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish