Ызбекистон республикаси адлия вазирлиги


Формулалар ѐрдамида нарх белгилаш



Download 3,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/202
Sana26.04.2022
Hajmi3,16 Mb.
#582247
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   202
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi

Формулалар ѐрдамида нарх белгилаш
. Кўпгина корхоналар 
ишлаб чиқариш харажатларининг жами миқдорини ѐки харажат тар-
кибидан айрим катта миқдордаги қисмини ҳисобга олган ҳолда нарх 
белгилайди. Биринчи ҳолатда фақат фойда кўзланиб қилинади, лекин 
нарх белгиланади; бунда талаб ҳисобга олинмайди, яъни товарнинг 
бозорда тўла сотилиши кафолатланмайди, нархни пасайтиришга 
қаратилган рақобатчиларнинг ҳаракатлари эътиборсиз қолдирилади. 
«Ўртача харажатлар + фойда» принципи бўйича нарх белгилаш. 
Бу нарх белгилашнинг энг оддий усули ҳисобланиб, унда товарнинг 
таннархига муайян устама қўйиш кўзланади. Сотувчилар томонидан 
қўйилган нарх таннарх билан фойда нормаси йиғиндисига тенг 
миқдорда ўрнатилади. Устама нарх миқдори товар турига қараб, жу-
да кенг чегараларда тебраниб туради. 
Товар ишлаб чиқарувчидан истеъмолчига етиб боргунча ишлаб 
чиқариш нархи улгуржи ва чакана нархларда ҳаракатланиб туради. 
Устама нархлар бўйича ҳисоблаш усули ишлаб чиқарувчилар ўрта-
сида жуда кенг тарқалган. Бу усулда нарх белгилаш бозорда нарх 
рақобатини “минимумлаштириш”га олиб келади, аммо стандарт уста-
маларни қўллаш жорий талабнинг ўзига хос томонларини эътиборга 
олмайди. Натижада рақобатчилар ўз товарларига пасайтирилган 
нархларни ҳисобга олган ҳолда нарх белгилаши хавфли бўлиб қола-
ди. Шу сабабли талаб даражаси ва табиати аниқ бўлган ҳолларда, 
шунингдек муайян миқдорда ва келишилган нархда товарлар ишлаб 
чиқариш ҳамда етказиб бериш контрактлари тузилганда, нархни “ўр-
тача харажатлар + фойда” принципи буйича белгилаш маъқул ҳисоб-
ланади. Негаки, айрим маҳсулотлар истеъмоли йиллар давомида 
турғунлигини сақлаб, нархларнинг ўзгаришига таъсирчан бўлмай 
қолади.
Кўзланган фойда нормаси олишни таъминлайдиган нарх 
белгилаш. 
Бундай ѐндашувни қўллайдиган ишлаб чиқарувчилар 
олдиндан сарф этилган капитал учун муайян фоиз даромад олишга 


интиладилар. Бу усул ўртача солиштирма харажатларни ҳисоблашга 
асосланади. Инвестицияланган капитал учун кутиладиган даромад 
фоизи доимий харажатларга қўшилади ва харажатларнинг бир қисми 
ҳисобига ўтказилади. Сўнгра ўртача харажатлар миқдори томонидан 
ва орзудаги фойдани ҳам ўз ичига олган нарх белгиланади. Агар 
фирма режалаштирилган ҳажмда ўз товарини сота олса, у кўзланган 
фойда нормасини олишга эришади. Савдо ҳажми камайиб кетган 
тақдирда, маҳсулот босилиб қолади, фирма инвестицияланган 
капитал учун зарар кўради.

Download 3,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   202




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish