Iv. Маъруза материаллари 1-мавзу: тарихий антропологияга кириш


Сўнгги уруғ жамоасида ишлаб чиқарувчи хўжаликнинг шаклланиши ва янги ишлаб чиқаришнинг оға силжиши



Download 1,58 Mb.
bet70/86
Sana20.06.2022
Hajmi1,58 Mb.
#686374
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   86
Bog'liq
Тарихий антропология Мажмуа

Сўнгги уруғ жамоасида ишлаб чиқарувчи хўжаликнинг шаклланиши ва янги ишлаб чиқаришнинг оға силжиши.

Сўнгги уруғ жамоаси ишлаб чиқарувчи хўжалигининг шаклланиши хақида гапирар эканмиз, у холда деҳқончилик ва чорвачилик қачон, қаерда ва қандай пайдо бўлди? Деган саволга атрофлича жавоб бериш лозим бўлади. Ушбу саволларга расмий жавоб деярли бир хил яъни: чорвачилик тахминан палеолит даврида пайдо бўлган бўлиб, ўтган давр мабойнида археологик адабиётларда ўнлаб йиллар давомида кўпчилик палеонтолог мутахасисларнинг юқори палеолит одами итни қўлга ўргатгани ва ундан овда фойдаланганлиги тўғрисида фикрлари устунлик қилиб келарди. Мазкур тасдиқлар албатта манзилгохлардан топиб ўрганилган хонаки итларнинг суяк қолдиқларини ўрганиш натижасида юзага келган. Бироқ яқинда Рейи дарёсининг чап қирғоғидаги Оберкассель манзилгоҳининг мадлен қатламига мансуб хонакилаштирилган итнинг ўрганилиши бу борадаги тортушувларга чек қўйди. Умуман, ҳозирда юқори палеолитда итни қўлга ўргатиш ва ундан фойдаланиш бошланганлиги ҳеч кимда шубҳа ўйғотмайди. Бу борада айтиб ўтиш лозимки мутахассислар орасида фақатгина отни қўлга ўргатиш борасида муаммо ёки бир тўхтам йўқ. Кўпчилик тадқиқотчиларнинг қайд этишича, отнинг юқори палеолит Сўнггида қўлга ўргатилган. Шунингдек юқори палеолит давридан бошлаб ит одамга овда ёрдам берган. Ишлаб чиқарувчи хўжаликнинг (кўпчилик мутахасислар уни маълум технологик усуллар асосида ижтимойи махсулотларни мунтазам ишлаб чиқарилгандагина юзага келади деб ҳисоблашади) шаклланиш айнан юқори палеолитга хос.
Барчада қайси маданий ўсимлик ва уй ҳайвони қолдиқ топилмаси энг қадимий ва у ёки бу даражада мунозарадан холи деган саволга жавоб қизиқиш ўйғотмоқда. Мазкур жараён м.авв IX – XIII минг йилликда Олд Осиёда Фаластин, сурия, Жанубий Шарқий Туркияда бўлиб ўтган дастлабки маданийлаштирилган ўсимликлардан бу полба – эммер (буғдойнинг бир нави), буғдой, арпа, чечевица (ясмиқ) дир. Дастлабки махсулдор уй ҳайвонлар қўй ва эчикбўлиб, кейинчалик йирик шохли қора мол қўлга ўргатилган ва фойдаланила бошланган. Ундан кейин эшак, от, туя, шимол буғуси, лама қўлга ўргатилган.
Ҳозирги вақтда ишлаб чиқарувчи хўжаликка ўтиш ва янги табиий ресурсларни ўзлаштиришга олиб келувчи ягона омилни кўрсатиб ўтиш мушкул. Мезолит даврида мавжуд бўлган техник қуролланиш ва ов усуллари деҳқончилик жамоаларини ҳаёт кечириши учун етарли даражада маҳсулдор бўлганлигидан дарак беради. Бу биз манзилгоҳлардаги қабристонлардаги топиб ўрганилган коллектив дафн шаклидан билиб олишимиз мумкин. Мантиқан ўйлаб қараганда жамоадаги аъзоларининг сонининг ошиши албатта ҳаёт кечириши учун зарур бўлган озиқ – овқат миқдорига боғлиқ бўлган.


  1. Download 1,58 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish