Иқтисодий таҳлил ва статистика” кафедраси



Download 7,84 Mb.
bet59/122
Sana26.04.2022
Hajmi7,84 Mb.
#584726
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   122
Bog'liq
2 5323294148697004182

Истеъмолчилар.
Истеъмол функцияси С=(СММ/2)+3 тенгламасида берилади, бу ерда: С-истеъмол харажатлари, шартли пул бирлигида, СММ – соф миллий махсулот, шартли пул бирлигида.

  1. С графигини тузинг, мувозанат нуктасини – яъни истеъмол даражалари истеъмол моллари ишлаб чикаришда олинадиган даромадга тенг буладиган нуктани топинг.

Ишланган чизмани хукуматга кейинги амаллар учучн узатинг.

  1. Инвесторлар ишлаб чикаришга куйиламаларни оширадилар ва хукумат бу инвестиция узгаришига кандай даромад усиши мос келишини билиши керак. Буни хисоблаш учун истеъмолга чекланган мойиллик курсаткичи зарур. У куйидагича аникланади.

Истеъмолчилар бутун даромади икки кисмга булинади. Бу жамгарма (харидга кетмаядиган, жамгариладиган даромад кисми) ва истеъмол (махсулот сотиб олишга сарфланадиган даромад). Агар истеъмолчилар даромади, масалан, т1000 дан 1100 пул бирлигига ошса, унда ана шу усув хам кушимча жамгарма ва истеъмолга таксимланади. Истеъмолга чекланган мойиллик кушимча истеъмолнинг даромад усувига булган нисбати сифатида аникланади. Ёки даромад бирлиги оишишидан келиб чикадиган истеъмолнинг ошишини курсатади.
MPC=ΔC/ΔDI
MPC - истеъмолга чекланган мойиллик;
ΔC - истеъмол усуви;
ΔDI – даромад усуви.
Агар, масалан, кушимча 100 пул бирлигидаги даромаддан истеъмолга 80 пул бирлиги сарфланса, унда MPC 8/10 ни ташкил этганди. (жамгармага чекланган мойиллик MPS – 2/10).
Бизнинг уйинда 5 пул бирлигидаги даромаддан 4 пул бирлиги истеъмолни ташкил этганлиги маълум; 8 пул бирлиги даромадда у 6 пул бирлигига тенг. Истеъмолга чекланган мойилликни хисоблаш ва микдорни инвесторларга мультипликатор даражасини аниклаш учун етказинг.

  1. Давлат туловга кобил талабни рагбатлантириш учун истеъмолчилар даромадини ошириш буйича тадбирлар утказади. Хукумат сизга ошган даромадлар микдорини хабар килади. Лекин гап шундаки, реал истеъмол C шахсий даромадларга нисбатан кам микдорда ошади, чунки маблагнинг бир кисми жамгарилади. Бу ерда яна шуни хисобга олиш керакки, даромад усиши билан истеъмолга чекланган мойиллик камайиб боради.

Куйидаги шартни кабул киламиз: Истеъмолчилар даромадининг 4 пул бирл. ошиши MPC 1/6 га камайишига олиб келади. Яъни истеъмолга чекланаган мойилликни MPC 2 хисобланг. Шундан кейин даромадлар ошса истеъмолнинг узи ΔC канчага купайишини аниклаш мумкин. MPC2 ва даромад усуви ΔDI ни ошган холда ΔC нинг купайиш микдорини топинг. Бу микдорни - ΔC ни – хукуматга етказинг.

  1. Истеъмол графиги ОY укида C ни, хамда купайган ΔC даражасига мос C1 нуктани белгиланг.

  2. Нима учун истеъмолчилар даромади усганда MPC камайишини тушунтириб ёзинг (Кейнснинг «асосий психологик конуни»).


Download 7,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish