Иқтисодий ривожланишнинг назарий асослари Фан:“Миллий ғоя: Ўзбекистонни ривожлантириш стратегияси”


Иқтисодий ўсиш ва унинг кўрсаткичлари



Download 43,18 Kb.
bet2/3
Sana22.02.2022
Hajmi43,18 Kb.
#88691
1   2   3
Bog'liq
2 мавзу 323 Абдуганиева

Иқтисодий ўсиш ва унинг кўрсаткичлари.

Иқтисодий ўсиш кўпгина омилларига боғлиқдир. Иқтисодий ўсишга таъсир кўрсатиш воситалари бўйича улар бевосита ва билвосита омилларга ажратилади

Бевосита омилларга таклиф омиллари киради. Улар қуйидигилардан иборат:

● меҳнат ресурсларининг миқдори ва сифати;

● табиий ресурсларнинг миқдори ва сифати;

● асосий капиталнинг ҳажми;

● технология ва ишлаб чиқаришнинг ташкил этилиши;

● жамиятда тадбиркорлик қобилиятининг ривожлантириш даражаси.

Билвосита омилларга қуйидаги талаб омиллари киради:

● истеъмол, инвестиция ва давлат харажатларининг ўсиши;

● экспорт ҳажмининг ортиши.

Тақсимлаш омиллари эса қуйидагилардан иборатдир:

● бозор монополлашиши даражасини камайтириш;

● иқтисодиётда солиқ мухити;

● кредит-банк тизимининг самарадорлиги;

  • ● иқтисодиётда ишлаб чиқариш ресурсларини қайта таксимлаш имкониятлари;

Иктисодий ўсиш назарияларида инсон омили ролининг эволюцияси.

Иқтисодиёт фанида меҳнат инсоннинг мақсадга мувофиқ фаолияти деб талқин этилади. Меҳнат қобилияти бўлмаса, меҳнат фаолиятини амалга ошириб бўлмайди. Меҳнат қобилияти ҳам фақат меҳнат жараёнида амалга ошади. Иш кучи меҳнатга қобилиятни англатади, меҳнат эса меҳнат фаолиятида иштирок этаётган иш кучи қобилиятидир.

Иктисодий ўсиш назарияларида инсон омили ролининг эволюцияси.

Иқтисодий ўсишда инсон омилининг ролини тадқиқ этиш ўз тарихига эга. Францияда XVIII асрдаёқ физиократлар мактаби шаклланган бўлиб, унинг вакиллари фермерларни ҳимоя қилганлар. Улар қишлоқ хўжалигини ривожлантириш ўша даврда Францияда ҳукм сураётган оғир иқтисодий инқироздан чиқишнинг асосий воситаси деб ҳисоблаганлар.

  • Физиократлар “соф махсулот” яратадиган меҳнатгина самарали деб ҳисоблаганлар. Самарали меҳнат белгиларини биринчи бўлиб аниқлаган, мазкур назариянинг асосчиси бўлган Ф. Кенэ “амалда ер ва сувдан бошқа хеч нарса даромад келтириши мумкин эмас” деб ҳисоблаган.

Download 43,18 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish