Иқтисодий хулқ-атворнинг психологик ва педагогик асослари ва инсон


Инсон ўз олдига қўйган мақсадига етишга интилар экан



Download 1,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/7
Sana22.02.2022
Hajmi1,96 Mb.
#114594
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
i-tisodiy-hul-atvorning-psihologik-va-pedagogik-asoslari-va-inson-motivatsiyasini-asoslovchi-nazariyalar

Инсон ўз олдига қўйган мақсадига етишга интилар экан
унинг фаолияти заминида ўз оиласининг моддий шароити 
ҳамда манфаатлари устуворлик касб этади.
31
ПЕДАГОГИК ПСИХОЛОГИЯ / ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПСИХОЛОГИЯ


ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 1
Маълумки, ижтимоий йўналтирилган бозор 
иқтисодиётига асосланган жамият қуришдаги иж-
тимоий, иктисодий ислоҳотлар инсонни ҳар то-
монлама камолотга етказишга, юксак турмуш да-
ражаси, фаровонликни таъминлашга қаратилган. 
«Чунки, ҳаёт бор экан, инсон бор экан, ҳар қайси 
тоифа ўзининг манфаатларини қандайдир йўллар 
билан амалга оширишга ҳаракат қилади, бу 
ҳаётни қандай ташкил қилиш лозим, инсон, оила 
қандай шароитда тинч ва бахтли яшаши мумкин, 
деган масалалар атрофида фикр юритади, керак 
бўлса қонуний йўллар билан ўз мақсадларига 
эришишга интилади»
1
.
Демак, ёшларни баркамол авлод сифатида 
тарбиялашда уларда иқтисодий тафаккурни тар-
биялаш муҳим аҳамиятга эга. Бу борада ҳозирги 
пайтда қатор концепциялар мавжуд бўлиб, улар 
орасида инсонда иқтисодий фикрлаш, тафаккур-
ни шакллантириш масалаларига алоҳида диққат 
қаратган йўналиш бихевиоризм
2
ҳисобланади.
Бихевиоризм – психологик-педагогик концеп-
ция бўлиб, инсонга технократик тарбия бериш 
нуқтаи назаридан ёндашади. У инсон ҳақидаги 
фанлардаги эришилган ютуқларга асосланиб, 
унинг манфаатлари, эҳтиёжлари, қобилияти, 
саъй-ҳаракати ва танловига таъсир этувчи омил-
ларни тадқиқ этади ва бунда замонавий метод-
лардан фойдаланади.
Классик бихевиоризмга таниқли америка-
лик файласуф ва психолог Ж.Уотсон асос сол-
1
Каримов И.А. Бизнинг бош мақсадимиз жамиятни де-
мократлаштириш ва янгилаш, мамлакатни модернизация 
ва ислоҳ қилишдир. – Т.: «Ўзбекистон», 2005, –12-13-б.
2
Ингл. behaviour – ўзини тутиш, саъй-ҳаракат, танлов.
ган. У инсоннинг саъй-ҳаракати, танлови, реак-
цияси стимулга, унинг руҳияти психологиясига 
таъсир қилишига, унда қандайдир ҳис-туйғулар 
уйғонишига, қўзғатилишига боғлиқлиги ҳақидаги 
қоидалар билан фанни бойитди.
Жон Б.Уотсон S – R қоидасини таклиф қилади 
(S – стимул, R – реакция). У рус физиологи 
И.П.Павловнинг тажрибасини ўрганиб, шундай 
хулосага келади, яъни олимнинг фикрича, ин-
сон стимулга албатта ўз муносабатини билдира-
ди. Кейинчалик унинг фикрларини необихевио-
ристлар Б.Ф.Скиннер, К.Халл, Э.Толмен, С.Пресси 
ва бошқалар давом эттириб, инсон саъй-
ҳаракатлари, танловини мустаҳкамлаш ҳақидаги 
фикрлари билан назарияни бойитишди.
Америкалик таниқли психолог Кларк Халл 
(1884–1952) Уотсоннинг схемасини бошқачароқ 
тарзда (S–O–R шаклида) ифодалайди. У асосий 
стимул сифатида инсоннинг эҳтиёжини юқори 
қўяди. Улар ҳаётий зарур эҳтиёжлар, ижтимоий 
ва маънавий эҳтиёжлардан иборат бўлиб, реак-
ция тўла англаб етилмай турган ҳолда беихтиёр 
рўй беради. Бу боғланиш Халл фикрича, хулқ-
атвор, танловнинг асосий қонунини ифодалайди.
Субъектларнинг психологик ориентация жа-
раёнида ўзаро боғланиш ва таъсирини қуйидаги 
схема орқали кўриш мумкин
3
.
Мазкур схема психология фанидаги S–R (стимул–
реакция) формуласининг аниқлаштирилган ва 
чуқурлаштирилган кўринишини ифодалайди. У 
инсон саъй-ҳаракатининг стимулга жавоб тарзида 
юз беришини кўрсатиб беради. Бу саъй-ҳаракат 
3
Райзберг Б.А. Психологическая экономика. Учебное 
пособие. – М.: «Инфра-М», 2005. –С. 118.

Download 1,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish