«ИҚтисодий билимлар тарихи» фани бўйича


Таянч ибора ва тушунчалар



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/50
Sana13.11.2022
Hajmi0,89 Mb.
#865067
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   50
Bog'liq
iqtisodij bilimlar tarixi

Таянч ибора ва тушунчалар


58 
Маркснинг жамият ривожи муносабати; қўшимча қиймат 
назарияси; 
Асосий ва айланма капитал; капиталнинг органик тузилиши;
ахоли- 
Нинг абсолют ва нисбий кашшоқлашуви; монополистик 
капитализм; "Харбий коммунизм"; янги иқтисодий сиёсат. 
Назорат ва мулохаза саволлари
1.Марксизм вужудга келишининг тарихий шарт-шароитлари 
нималардан иборат? 
2.К.Маркс ва Ф.Энгельс иқтисодий билимларнинг асосини 
нималар ташқил этади? 
3.ишчилар синфининг абсолют ва нисбий кашшоқланиши 
деганда нима тушунилади? 
4.В.Лениннинг капиталистик иқтисодиёт тўғрисида ғоялари 
қандай? 
 Адабиёт
Асосий адабиёт 
1.Каримов И.А. Ўзбекистон буюк келажак сари. Т. ,
Ўзбекистон, 1998. 
2.
Иқтисодий билимлар тарихи. Т., ТДИУ, 
2000
.
3.
Иқтисодий билимлар тарихи. Т., Фан, 
2001.
Қўшимча адабиёт 
1.Блауг М. Экономические мисли в ретроспективе. М.дело 
лтд.1994.


59 
6-мавзу. ХIX аср охири - XX аср бошидаги жахон
иқтисодий ғоялари мохияти (4 соат) 
Режа 
I. Муқобил иқтисодий мактабларнинг вужудга келиши. 
2.Гарманиядаги янги тарихий мактаб. В.Зомбартнинг ғоявий 
эволюцияси. 
3.Маржинализмнинг вужудга келиши. Австрия мактаби. 
4.Кембридж мактаби. А.Маршалли ва унинг нарх, иш хақи ва 
фойда хақидаги назариялари. 
5.Америка мактаби. Ж.Б.Кларк назарияси. 
6.Иқтисодиётда эконометрик усулларни қулланилиши 
I.Муқобил иқтисодий мактабларнинг вужудга келиши.
ХIX асрнинг иккинчи ярми -XX аср бошларида иқтисодиётнинг 
тарихий ривожланиши (эволюцияси) капитализм иқтисодиёти 
асосларидарўй бераётган туб силжишларни акс эттирар эди. Бу 
ўзгаришлар асосан то монополистик (монополиялар вужудга 
келишдан аввалги) капитализмнинг усиб империализмга 
айланишибилан боғлиқ. Бу жарён капитализм зиддиятларининг, 
айниқса мехнат билан капитал ўртасидаги зиддиятларнинг 
чуқурлашуви билан айни бир вақтда рўй берди. Шунингдек бу 
давр фақат англия ижтимоий-иқтисодий муносабатларининг 
интенсив ривожланиши билангина эмас, балки бу ривожланиш 
европанинг бошқа мамлакатларида ва АҚШда ҳам бўлганлиги 
билан 
характерланади. 
Монополизация 
жараёнлари 
иқтисодиётдаги туб ўзгаришларига сабаб бўлди. 
Бир томонда марксча (юкорида барилган) иқтисодий
қарашлар ягона янада ривожланган бўлса, бўлса, иккинчи 
томондан унга альтернатив (муқобил) ғоялар юзага келди. 
Айнан мана шу даврларда ХIX асрнинг 70-йилларидан 
бошлаб классик (мумтоз) қийматнинг мехнат назариясида 
чинакам инқилобий ўзгаришлар юз берган эди. 
Бу 
янги 
илмий 
тахлилни 
майдонга 
ташлаган 
ва 
ривожлантирган шахслар Уильям Стенли Джевонс (1835-1882), 


60 
Альфред Маршалл (1842-1924), Карл Менгер (1840-1921), Фридрих 
Фон Визер (1851-1926), Евгений Фон Бем Баверк (1851-1914) 
эдилар. 
Қиймат назариясини илмий тахлил қилишда яратилган энг 
юкори фойдалилик, яъни маржинализм таълимотининг кенг 
таркалиши ҳам мана шу олимлар номи билан боғлиқдир. 
Бу борадаги ўзининг илк фикрларини (деярли бир вақтда, 
турли давлатларда)у джевонс 1863 йилда нашр этилган «Сиёсий 
иқтисод назариялари» номли асарида баён этган эди, яъни 
«капитал» асарининг биринчи томи нашр қилинишидан 4 йил 
аввал, А.Маршалл, К.Менгер, Ж.Б.Кларк, Л.Вальраслар ўз 
қарашлари шаклланаётган илк даврда К.Маркс қарашлари билан 
хали таниш эмас эдилар. Сиёсий иқтисоддаги янги йўналишнинг 
ўзига хос хусусияти шундан иборат эдики, улар моддий неъматлар 
қийматини унга зарур бўлган ижтимоий мехнат чикимлари ва 
мехнат микдори билан белгиламасдан, балки товарнинг 
фойдалилиги (нафлиги) ва ноёблилиги билан богланади. «энг 
юкори фойдалик» тушунчаси келтирилади.
Монополиялар 
даврига 
ўтилганлиги, 
капиталистик 
мамлакатларнинг ижтимоий турмушида шу билан алоқадор янги 
ходисалар рўй берганлиги буржуа мавкўрасига катта таъсир 
утказади. Иқтисодчилар сиёсий иқтисодни «соф» фанга 
айлантиришга интилдилар. «Экономика», «Сиёсий иқтисод» 
ибораси урнига «Экономикс» деган янги ибора вужудга келди, бу 
нарса ундан ижтимоий, синфий муаммоларни истисно этишни 
таъкидлар эди. 
Шу асосда капитализмни илмий тахлил қилишнинг янги 
шаклларини зўр бериб ишлаб чикишга киришилди, бу янги 
шакллар аввало монополияни химоя қилиш ва оқлаши зарур эди. 
Бу тахлиллар янги марксизм иқтисодий таълимотига ҳам қарши 
қаратилган эди. Сиёсий, иқтисодий, методологик ва назарий 
воситаларнинг янгиланиши ХIX асрнинг 70-йилларида барпо 
этилган бир қанча мактаблар доирасида амалга оширилди. 


61 
Германияда тарихий, янги тарихий мактаб, Австрия, Англия-
Америка мактаби ва бошқа мактаблар шулар жумласига киради. 

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish