ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ВИКТИМОЛОГИЧЕСКОЙ ПРОФИЛАТИКИ
И АНАЛИЗА ВИКТИМОЛОГИЧЕСКИХ ФАКТОРОВ, ВЫЗЫВАЮЩИХ
КОРРУПЦИОННЫЕ ПРАВОНАРУШЕНИЯ
АННОТАЦИЯ
В статье научно проанализированы понятия коррупции, коррупционных правонарушений,
коррупцион виктимност, классифицированы факторы, вызывающие коррупционные
правонарушения,
а
также
разработаны
рекомендации
по
совершенствованию
виктимологической профилактики коррупционных правонарушений. Автор научно
обосновал свои взгляды с целью устранения различных противоречий по этим вопросам.
Ключевые слова:
коррупция, коррупционное провонарушение, жертва, виктимологенный
фактор, виктимологическая профилактика.
ҲУҚУҚИЙ ТАДҚИҚОТЛАР ЖУРНАЛИ | ЖУРНАЛ ПРАВОВЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ | JOURNAL OF LAW RESEARCH
№6 | 2020
71
Saitkulov Kodirali Abdisalimovich,
Senior Lecturer of Crime Prevention Department
of the Academy of the Ministry of Internal Affairs
of the Republic of Uzbekistan.
ISSUES OF IMPROVING VICTIMOLOGICAL PREVENTION AND ANALYSIS OF
VICTIMOLOGICAL FACTORS THAT CAUSE CORRUPTION OFFENSES
ANNOTATION
The article analyzes the concepts of corruption, corruption offenses, and corruption victimization,
classifies the factors that cause corruption offenses, and develops recommendations for improving
the victimological prevention of corruption offenses. The author has scientifically justified his
views in order to eliminate various contradictions on these issues.
Keywords:
corruption, corruption offense, victim, victimological factor, victimological prevention.
Коррупция – бу жамият аъзоларини ўз исканжасига кенг миққёсда қамраб оладиган
салбий-ижтимоий иллат ҳамда қонун нормаларида таъқиқланган ижтимоий хавфли
қилмишдир. Коррупцион қилмиш эса давлат хизматчисининг ўз мансаб ёки хизмат
мавқеидан шахсий манфаатларини ёхуд ўзга шахсларнинг манфаатларини кўзлаб моддий ёки
номоддий наф олиш мақсадида қонунга хилоф равишда фойдаланиши, худди шунингдек
бундай нафни қонунга хилоф равишда тақдим этиши билан боғлиқ хатти-ҳаракатларда
намоён бўлади.
Коррупцияга оид ҳуқуқбузарлик – коррупция аломатларига эга бўлган, содир
этилганлиги учун қонун ҳужжатларида жавобгарлик назарда тутилган қилмишдиp[1].
Коррупцияга қарши курашда (Швеция, Сингапур, Гонконг, Португалия тажрибаси)
коррупцияни юзага келтирувчи омилларни аниқлаш ҳамда уларни ўз вақтида бартараф этиш
муҳим ўрин эгаллайди.
Юртимизда ҳам коррупцион ҳуқуқбузарликларни юзага келтирувчи омилларни
аниқлаш ҳамда уларни ўз вақтида бартараф этиш масаласи давлат сиёсатининг устувор
йўналишларидан бирига айланган. “Коррупцияга қарши кураш тўғрисида”ги Ўзбекистон
Республикаси қонунининг қабул қилиниши эса бу сохадаги ишларни янада жадалашувига
замин яратди. Зеро, Ҳаракатлар стратегиясининг 2.4.-бандида “Коррупцияга қарши
курашишнинг ташкилий-ҳуқуқий механизмларини такомиллаштириш ва коррупцияга қарши
курашиш тадбирларининг самарадорлигини ошириш” каби масалаларнинг белгиланганлиги
ҳам бежизга эмас.
Коррупцияни олдин олиш бўйича замонавий ҳуқуқни қўллаш амалиётининг таҳлили
шуни кўрсатмоқдаки, кўпгина ҳолатларда ижтимоий бошқарув сохасидаги коррупция билан
боғлиқ фаолият асосан уни содир этувчи ҳуқуқбузар ва унинг тўғридан-тўғри жабрланувчиси
щртасидаги муносабатлар доирасида юзага келади. Бироқ масаланинг муаммоли томони
шундаки, ҳар икки субъект мазкур ҳолат бўйича муайян сабабларга кўра ҳуқуқни мухофаза
қилувчи органларга хабар бермайди. С. Роуз Аккерман ва Ш.Р. Қобиловларнинг фикрича
«Коррупцион муносабатларда пора олувчи ва пора берувчининг иккиласи ҳам ютади, бироқ
давлат зарар кўради[2]. Коррупцион ҳаракатдан ҳар икки субъектнинг манфаатдорлиги
унинг латент бўлиб қолишига замин яратади.
Ўтказилган сўровда “Коррупцион жиноят домига тушиб қолишингизга нима сабаб
бўлган?” деган саволга респондентларнинг 9 фоизи ваколатли органларга мурожаат қилиш
ортиқча сарсонгарчилик ҳамда вақт талаб қилишини олдиндан билганлигим учун, 12 фоизи
иш ёки муаммонинг тез ва осон ечим топишидан манфаатдор бўлганлиги учун, 14 фоизи
давлат органларига жуда кўп мурожаат қилганлигини, бироқ иши битмагач тез ва осон
йўлларни излашга мажбур бўлганлигини, қолган 65 фоизи коррупцион жиноятдан
жабрланмаганлигини билдиришган. Демак, коррупцион жиноятларнинг латентлиги
жабрланувчиларнинг коррупцион ҳулқ-атворини шакллантирувчи виктим омилларга боғлиқ.
ҲУҚУҚИЙ ТАДҚИҚОТЛАР ЖУРНАЛИ | ЖУРНАЛ ПРАВОВЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ | JOURNAL OF LAW RESEARCH
№6 | 2020
72
Криминологияда коррупцион ҳулқ-атворни шакллантирувчи виктим омиллар
тўғрисида ягона қарашларни учратиш мушкул, шунингдек коррупция билан боғлиқ хатти-
ҳаракатларни содир этган жиноятчи ва унинг жабрланувчиси ўртасидаги муаммоларни
тадқиқ этувчи ягона илмий категория ҳам мавжуд эмас.
Виктимликни Л.В.Франк инсоннинг ижтимоий мавқеи ёки бир қатор маънавий ва
жисмоний хусусиятлари туфайли муайян объектив ҳолатларда жабрланувчига айланиб
қолиш
қобилиятининг
кучайганлиги
дейди[3]. Ғ.Абдуллаходжаев
эса
(қурбонли)
виктимликни қурбоннинг давлатнинг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи, суд ва бошқа органларига
ўта ишонмаслигининг натижасидир[4] деб таъкидлайди. Бизнингча мазкур таърифлар
коррупцион
виктимликка
ҳам
тааллуқлидир.
Хусусан,
Ш.Р.Қобилов
коррупцион
виктимлик
жисмоний ёки юридик шахснинг жойлашуви ёки қобилияти, маълум бир
хусусиятлари кучига таяниб (сифатлари, ютуқлари ёки камчиликлари) бевосита ёки
билвосита
коррупциявий
қилмишнинг
қурбони
тушунилади
(ҳуқуқбузарлик
ёки
жиноятчилик) деган бўлса, Я.М. Развин фуқаролар ва юридик шахсларнинг алохида шахсий
хусусиятлари ва виктим вазиятларга кўра коррупцион жиноятларнинг потенциал қурбон
бўлишини тақазо этувчи қобилиятидир деган таърифни илгари сурган[5].
Демак,
коррупцион
виктим
омиллар
бу
коррупцион
ҳуқуқбузарликлардан
жабрланишни тақазо этувчи ижтимоий-иқтисодий, ҳуқуқий, ташкилий-бошқарув, маънавий-
руҳий сохадаги сабаб-шароитлардир.
Коррупцион виктим омилларини қуйидагича таснифлаш мумкин:
1) Коррупция билан боғлиқ ҳуқуқбузарликларни келтириб чиқарувчи виктим
омилларнинг нисбатан кенг тарқалган тури бу ижтимоий-иқтисодий омиллардир. Ушбу
омиллар
шахсларни
индивидуал,
гуруҳий
ёки
оммавий
тарзда
коррупцион
ҳуқуқбузарликлардан жабрланишига олиб келиши мумкин. Масалан, маиший хизмат
кўрсатиш сохасидаги муаммоларнинг юзага келиши ва натижада давлатнинг ёки маҳаллий
хизматларининг хизмат мавқиени суистеъмол қилишни келтириб ўтиш мумкин. Аниқроғи,
болаларни мактаб ёки боғчага жойлаштириш учун ажратилган жойларнинг етишмаслиги,
натижада ота-оналар томонидан болаларни мазкур муассасаларга жойлаштиришнинг турли
йўлларини излашларига олиб келади, шу жумладан коррупцион йўлларни ҳам. Бу каби
ҳолатларнинг мавжудлиги фуқароларнинг якка ёки оммавий тарзда коррупцион
ҳуқуқбузарликлардан жабрланишига олиб келиши мумкин.
2) Мутахассисларнинг фикрига кўра ҳуқуқий (виктимологик) омиллар қаторига
Ўзбекистон Республикасининг қонунлари, шунингдек, қонуности норматив-ҳуқуқий
хужжатлари ҳамда ҳалқаро шартномалар ва уларнинг лойиҳаларидаги коррупцион
омилларни келтириб ўтиш мумкин.
Бу каби коррупциявий омиллар деганда
ҳуқуқни қўлловчиларга асоссиз равишда
кўриб чиқишнинг кенг доирасини ёки умумий қоидалардан чиқувчи истисноларни асоссиз
қўллаш имкониятини белгиловчи, жисмоний ва юридик шахсларга ноаниқ, бажарилиши
қийин бўлган ёки оғирлаштирилган талабларни, шунингдек ҳуқуқни тартибга солишдаги
бўшлиқларни ўз ичига олган лойиҳаларнинг нормаларини тушуниш мумкин.
Ҳуқуқий омиллар ҳар хил ва аниқ бўлмаган талқин қилишга имконият яратадиган
нормаларнинг ҳамда мазмунидан чегараларини аниқлашнинг имкони мавжуд бўлмаган
ваколатларнинг мавжудлигида намоён бўлади.
Ҳуқуқий омилларни қуйидагилар билан боғлаш мумкин:
қонун нормаларидаги бўшлиқлар ёки ҳуқуқий зиддиятларнинг мавжудлиги;
қонун нормалари ҳамда қонуности ҳуқуқий ҳужжатларнинг талаблари ижросини
таъминлашга қаратилган механизм ишламаслиги;
содир этилган ғайриҳуқуқий қилмишларга нисбатан жазо муқаррарлиги тўлиқ
таъминланмаслиги.
3) Коррупция каби номақбул ҳолатларга бутунлай барҳам бериш учун бошқарув
соҳасида, авваламбор, самарали ишлайдиган изчил тизимни шакллантириш керак. Бу тизим
шундай ишлаши керакки, бордию бирор-бир мансабдор шахс давлат сиёсатида чекиниб,
ҲУҚУҚИЙ ТАДҚИҚОТЛАР ЖУРНАЛИ | ЖУРНАЛ ПРАВОВЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ | JOURNAL OF LAW RESEARCH
№6 | 2020
73
қонунга хилоф ишлар билан шуғулланадиган, ўз манфаатини давлат, халқ манфаатидан
устун қўядиган, бўлса, у кимлиги, кимнинг қариндоши, қайси раҳбарнинг оғайниси эканидан
қатъий назар, муқаррар равишда жазосини олиши шарт[6]. Коррупцияни юзага келиши
марказлашган бюрократик тизимга: а) давлат функциялари ва ваколатларининг ҳаддан
ташқари марказлаштирилганлиги; б) ҳокимият органларига юклатилган вазифаларнинг
декларатив характерга эгалиги; в) уларни амалга оширишнинг ташкилий-ҳуқуқий
механизмлари етарли эмаслиги г) ижро этувчи ҳокимият органларининг ички идоравий ва
идоралараро ўзаро ҳамкорлик механизми қониқарсизлиги; д) давлат-хусусий шерикликнинг
суст ривожлангани е) нодавлат нотижорат ташкилотлари ва тадбиркорлик субъектларининг
долзарб ижтимоий-иқтисодий муаммоларни ҳал этишдаги иштирокини чеклашнига
боғлиқдир.
Ташкилий-бошқарув сохасидаги омиллар:
Do'stlaringiz bilan baham: |