Ишнинг умумий тавсифи мавзунинг долзарблиги


Грамматик белгининг асли ва қисқартмалари қуйидагича берилади



Download 0,53 Mb.
bet15/29
Sana21.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#58856
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   29
Bog'liq
Холмуродов МД янгиси

Грамматик белгининг асли ва қисқартмалари қуйидагича берилади: биргалик. н. (биргалик нисбати), бирлик(бирлик сон), боғловчи. (боғловчи), вазифасида(вазифасида), кучайтирма(кучайтирма шакл), кичрайтириш(кичрайтиш шакли), кўмакчи(кўмакчи), кўплик(кўплик сон), мажҳул н. (мажҳул нисбат), модал с. (модал сўз), олмош, орттирма н. (орттирма нисбат), равишдош, равиш, сифатдош, сифат (сифат), тақлид(таклидий лексема), ундов(ундов лексема),феъл, эркалаш(эркалаш шакли), юклама, ўзлик н. (ўзлик нисбат), ҳаракат н. (ҳаракат номи) каби.
Услубий белги”деганда, “услубий”лексемасилексеманинг қайси услубга хослигини кўрсатиш тушунилади. Улар: болаларнутқида (болалар нутқига оид), махсус(касб-ҳунарга оид), шеърий(поэтикага, поэзияга оид), китобий(китобий лексема), сўзлашув тили(сўзлашув тилига оид), халқ оғз.иж.(фольклорга оид), аёллар нутқи(хотин-қизлар нутқига оид), шева(шевага оид), эскирган(эскирган лексема), ҳақорат(ҳақорат лексемаси).
Ҳавола этувчи қаранг, айнан ҳам шундай белгилар қаторига киради. Илм-фан соҳаларига оид лексемаларда шу соҳани билдирувчи қисқартмаси қўйилади: матем. (математика), тилшун. (тилшунослик), иқтисод. (иқтисодиёт) ва б.
Грамматик хусусиятни қайд этувчи белги берилади. Macалан,китоб, гўзал, келмоқ лексемаларининг от, сифат, феъл экани ҳамма ўқувчига ҳам маълум эмас. Шунинг учун бу лексемалардан сўнг от, сифат, феълбелгилари қўйилади.
Қуйидаги ҳолларда махсус грамматик тавсиф берилмайди:
1) бош лексема ўзи мансуб бўлган (асосий) лексема туркумидан бошқа туркумга оид семемага ҳам эга бўлса, барчасемемаси (ёки семемалари) билан бирлексема туркумига оид бўлади. Мисол:
ИССИҚ 1 Жисм таркибидаги молекулалар ҳаракати (ёниш, кимёвий реакция ва ш. к.) натижасида юзага келадиган кинетик энергия; иссиқлик, ҳарорат. Оловнинг иссиғи. Куёшнинг иссиғи...
3 Бирор манба ҳарорати билан исиган, қизиган, ҳароратли. Иссиқ ҳаво. Иссиқ қум.
2) лексеманинг муайян шакли шу шаклга хос семема ва вазифасидан ташқари луғавий семема ҳам касб этмаган бўлса, бу ҳолат грамматик белги билан қайд этилмайди. Мисол:

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish