Қишлоқ хўжалик фитопатологияси фанининг мақсади ва вазифалари



Download 1,79 Mb.
bet167/179
Sana23.02.2022
Hajmi1,79 Mb.
#178058
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   179
Bog'liq
фито

Хлорозли мозаика. Бу касаллик куртак пайдо бўлишидан кейин ривожланади. Барглар сарғайиб майдалашади. Об-ҳаво ҳарорати кўтарилиши билан касалликни ташқи белгиси йўқолади.
Хлороз - Бунда барг сарғиш кўк рангга айланади. Барглар аста-секин қўнғир тусга кириб қурийди. Новдалар ингичкалашиб кисқаради. Хлороз ўсимликни асосан темир етишмаслигидан, илдиз қисмини механик жароҳатланиши натижасида юзага келади. Бунга қарши кураш чораси сифатида вирус билан касалланган ток тупларини йўқотиш керак. Умумий кураш чораси сифатида вируссиз материаллардан фойдаланиш, иложи борича қаламчаларни соғлом ўсимликлардан тайёрлаш лозим.
Ток касалликларига қарши кураш чоралари. Янги токзорларни ташкил этишда жой тепалик қуруқроқ ерлардан танланиши керак; Кўчат учун қаламчалар антракноз касаллиги билан зарарланмаган ток новдаларидан тайёрланиши шарт; токлар симбағазга кўтарилиб ўстирилиши зарур; Ток тупларини касалланган қисмлари кесиб олиниб токзорлардан ташқарига чиқарилиб куйдирилади; Кузда токларни кўмишдан олдин уларга темир купоросини сульфат кислота қўшилган 8-10 % ли эритмаси билан пуркалади; Эрта баҳорда барглар ёзила бошлаган пайтида токларга 1 % бардо суюқлиги пуркалади. Касалликни ривожланиш даражасига қараб пуркаш ишлари ҳар 10 кунда 1 марта қайтарилади; Касалланган мева ва ўсимлик колдиқлари даладан чиқариб ташланиши ва қатор орасини чуқур ҳайдаш керак; Ўз вақтида сифатли хомток қилиб, мевали янги новдаларни териб бойлаш керак; Бордо суюқлигидан мис купороси бўйича 10-15 кг/га ўсув даврида 6 мартагача пуркаш тавсия этилади, 10% Вектрани суспензион концентратидан 0,3 л/га дан 3 мартагача пуркаш керак, 70% ли Топсин - М 10% ли эмульсион концентратидан 1 л/га дан 3 мартагача сепилади, 22,5 % Фоликур БТ ни 0,25 л/га дан 2 мартагача пуркалади.
Саволлар:
Токнинг ун шудринг касаллигининг тарқалиши, белгилари, инфекция манбаи ва зарари қандай ?
Токнинг сохта ун шудринг касаллиги қўзғатувчисининг биологияси, касаллик белгилари ва зарари қандай ?
Токнинг антракноз касаллигининг пайдо бўлиши, белгилари, инфекция маибаи ва зарари қандай ?
Токнинг церкоспориоз касаллигининг тарқалиши, белгилари, инфекция манбаи ва зарари қандай ?
Узумни кулранг чириши касаллигининг белгилари, кўзғатувчиси ва зарари қандай ?
Узумни оқ чириш касаллигининг белгилари, қўзғатувчиси ва зарари қандай ?
Токнинг доғли некроз касаллиги кўзғатувчисининг биологияси, касаллик белгилари ва зарари қандай ?
Токнинг бактериал рак касаллиги қўзғатувчисининг биологияси, касаллик белгилари ва зарари қандай ?
Токнинг вирус касалликлари қўзғатувчиларининг биологияси, касаллик белгилари ва зарари қандай ?
Токг касалликларига қарши кураш чоралари қандай ?



Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish