5 – Мавзу: Картошка касалликлари ва уларга
қарши кураш чоралари
Режа :
1. Картошкада замбуруғлар қўзғатадиган (фузариоз, ризоктониоз, фитофтороз, парша, фомоз, альтернариоз ва бош.), бактериялар қўзғатадиган (ҳўл чириш, ҳалқали чириш) ва вируслар қўзғатадиган касалликларининг намоён бўлиши, тарқалиши ва зарари ҳамда уларга қарши кураш чоралари.
2. Помидорда замбуруғлар қўзғатадиган (илдиз чириш, фузариоз, фитофтороз, кладиоспориоз, ун-шудринг, мева қорамоғори, ризоктониоз, кулранг чириш), бактерия ва вируслар қўзғатадиган (бактерияли доғланиш, бодринг мозаикаси, беда мозаикаси) ва фитоплазма қўзғатадиган сариқ ёки столбур касалликларининг намоён бўлиши, тарқалиши ва зарари ҳамда уларга қарши кураш чоралари.
Таянч иборалар:фузариоз, ризоктониоз, фитофтороз, парша, фомоз, альтернариоз, кладиоспориоз, мозаика
Картошка ниҳоллари фузариозини Fusarium туркумига мансуб гифомицетлар қўзғатади. Касаллик дунёнинг барча мамлакатларида, жумладан Ўзбекистонда ҳам учрайди. Зарарланган туганаклар
(кам ҳолларда уруғлар) инфекциянинг асосий манбаидир.
Картошка ниҳоллари ризоктониозини Rhizoctonia solani
замбуруғи қўзғатади. Ризоктониоз дунёнинг барча мамлакатларида, жумладан Ўзбекистонда ҳам учрайди. Зарарланган ўсимлик
қолдиқлари ва картошка туганаклари ниҳоллар учун асосий инфекция манбаи ҳисобланади. Уруғлик туганаклар совуқ ва нам тупроққа
экилганда, ниҳоллар тез униб чиқа олмайди, тупроқ ичида чирийди,
уларнинг илдизпоялари ва илдиз бўғзида бироз ботиқ, қўнғир яралар пайдо бўлади, баъзан ниҳоллар сўлиб қолади (Int. Potato Center, 1982). Қўзғатувчи организм базидиомицетлар синфига оид Thanatephorus cucumeris (Watking, 1981) ва бошқа хабар (Пересыпкин, 1986) га кўра – Hupochnus solani) замбуруғи бўлиб, у тупроқда Mycelia sterilia гуруҳига мансуб, вегетатив Rhizoctonia solani шаклида, одатда ўсимлик қолдиқларида сапротроф сифатида яшайди, аммо касалликка мойил экин турларининг илдизлари зарарланган тупроқ
зонасига кирганда, замбуруғ кучли паразитга айланади.
Қўзғатувчининг белгилари: Rhizoctonia solani. Замбуруғ танаси каноп ипи ("шнур") шаклини ҳосил қилувчи, кўп ҳужайрали, олдин рангсиз, сўнгра жигарранг ёки қўнғир тус олувчи, узунлиги 1 см ёки узунроқ, кенглиги 5,5-10 мкм бўлган, кўп ҳужайрали гифалардан иборат. Гифаларда узоқ вақт сақланишга мўлжалланган, тўқ-қўнғир, ўлчами 15-30x11-17 мкм келадиган йўғон (баъзан "псевдоконидиялар" деб аталувчи) ҳужайралар занжирчалари ва оқ, сўнгра тўқ-қўнғир тус олувчи (псевдо)склероцийлар ривожланади. Вақт ўтиши билан улар қора тусга киради ва диаметри 1-3 мм га етади. Бу йўғон ҳужайралар ва склероцийлар тупроқда 12-15 см чуқурликда, ўсимлик қолдиқларида, касалликка мойил экин илдизларининг тўқималари яна пайдо бўлгунича, фунгистазис ёрдамида тиним даврига кириб, сақланади. Замбуруғ базидиялари ҳам гифаларда ривожланади, улар бир ҳужайрали, тўқмоқ шаклли. Базидия устида носимметрик овал шаклли, рангсиз, ўлчами 8-14x4-6 мкм бўлган базидиоспоралар пайдо бўлади.
Замбуруғ ҳар хил экинларни касаллантиради, аммо бир экин тагидаги популяция иккинчи экин учун кам зарарли, мисол учун, далада картошкада ривожланган склероцийлар бошқа экинларни кам зарарлайди. Бир экин тури далада узоқ йиллар давомида ўстирилганда, тупроқда ўша экинни жуда кучли зарарлайдиган популяция тўпланиб, йилдан-йилга кўпайиб бориши аниқланган (Watking, 1981).
Do'stlaringiz bilan baham: |