ТАБИИЙ ЁРИТИЛГАНЛИКНИ МЕЪЁРЛАШ ВА ХИСОБЛАШ УСУЛЛАРИ
Ишлаб чикариш ва курилиш майдонларида ёритилганликни тугри танлаш учун зарур қўлланма сифатида меъерий хужжатлардан СНиП II - 4 - 79 ва ГОСТ 12.1.046 - 85 хизмат кидали.
Хар ишда меъёр булгани каби иш жойларида ёругликни меъёрлашнинг асосий мақсади биринчидан инсон соглигини химоя килишдан иборат булса, иккинчидан иктисодий самарасиз, яъни таваккалчилик асосида кнлинажак сарф харажатни олдини олишдир.
Табиий ёругликни вактга нисбатан доимий узгарувчалиги сабабли, уни сифати ва миқдорини ўлчаш ва назорат килиб туриш мақсадида махсус курсаткич. улчов меъзони сифатида кабул қилинган. Бу курсаткич табиий ёритилганлик коффициенти деб аталади ва у кийматан хона ичидаги ёруглик миқдорини ( Ет ) унинг ташкарисида очик, хавода улчанган миқдори (Ет)га нисбатни фоиз хисобида олинган миқдорига айтилади ва куйидаги ифода оркали аникланади.
Табиий ёруглик курсаткичи меъёрини танлашда иш жойидаги бажариладиган ишнинг ва бинонинг турига, ёритиш тизимининг хилига караб куйидаги формула ёрдамида аникланади.
Бу ерда - табиий ёруглик коэффициентга СНиП 11-4-79 жадвал 1. дан олинади.
m - ёруғлик иқлиминн курсатувчи коэффициент шумеъёрда жадвал 4 (т=0,8 -1,2);
С - иклимнииг куёш коэффициенти.жадвал 5. (0.65 - 1,0).
Табий ёритилганликни меъёрлашда узига хос жадвал шундаки, агар бино оркали шифтдан ёритилса, ёритилганликни уртача миқдори кийматида меъёрланади, агар бордию ташки девордаги дереза оркали ёритилиши керак булса, унда дераза каршисидаги девордан 1,0 м. масофада турган нукта учун ёритилганликни, яъни экг кам киймат меъёрланади.
Табиий ёритилганлигини хисоблаш учун меъёр талабига жавоб бераоладиган ойналарни сатхини такрибан куйидаги ифодалар билан аниклаиадн:
1. Деразадан ёритиш учун
2.Шифтдан срнтиш учун
бунда, нS, ва S. - дераза ва фонарларнн сатхи, м2 ;
- дераза ва фонар учун табиий ёритилганлик меъёрлари;
К3 - захира коэффициентини , жад. 3,| 16];
- дераза ва фонарнинг ёритувчанлик тавсифи жад. 26 ва 31. [16]!
К6- дераза каршисидаги бинонинг ёругликни тусиш коэффициенти;
К,- шу бино сиртининг яркироклик коэффициенти;
- дераза ва фонар курилмаларининг ёругликнинг
утказувчанлик коэффициенти. жадвал.28 ва 29(16);
r1ваr2дераза ва фонар оркали ёритилаётгаи хоналарда ёругликни куп марта кайтиши хисобида ёритилганликни купаишини курсатувчи коэффициент, жадвал 30 ва 33 (16);
Кф -фонар турини аникловчи коэффициент ,жад.34. [ 16J.
Щундай килибдеразанинг сатхи " S " топилгандан кейнн каталогдан уша мос келадиган дераза куринмаларини танлаб олинади ва уларнн улчамлари анкланади, сунгра хонанниг ихтиёрий "М" нуктаси учун "α" ва "β" бурчакларини аниклаб олиб, проф. Нуретдинов Х.Н. бошчилигила ишлаб чнкилган куйидаги номограммалар ( Чизги.14.15) ёрдамида изланаётган табиий ёритилганлик коэффициентиЕм-нн тез ва осонгина аниклаш мумкин бўлади.
Чнзгн 14. Табиий ёрупшк коэффшшентннн аниклаш номофаммаси (а ва р бурчаклари катта кийматга эга булганда)
Do'stlaringiz bilan baham: |