«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

1 У ш а ж ойда.
‘ У ш а ж ойда.
148
www.ziyouz.com kutubxonasi


тортилганлар. Жарима Жиноят Кодексининг 80 - моддаси буйича 
камокка олиш, ерини, мол-мулкини тортиб олиб яшаб турган 
жойидан кучириб юбориш каби жазоларни куллаш зарурлиги 
йурикномада белгилаб куйилган.
Округлардаги х,ар бир кабул килиш пунктида шу пунктга 
махсулот топширувчи кулок хужаликларининг руйхати булган. Бу 
маълумотда уларнинг ери, уларга белгиланган мажбурият микдори, 
ер ва даромад солиги микдори курсатилган. «Пахтасоюз»нинг 
округ ва туман булимлари бахорги экин мавсумида кулок 
хужаликларига пахта етиштиришлари хакидаги шартномага имзо 
куйдирганлар. Хужаликлар мана шу шартномага биноан кредит 
олишлари мумкин эди. Округ «экин бешликлари» тобора кулок 
хужаликлари устидан назорат ва сикувни кучайтириб борганлар. Бу 
хужаликлар зиммасига янгидан-янги мажбуриятлар юкланган.
Фаргона округ хосилни йигиб-териб олиш ва сотиш буйича 
«экин бешлиги» 1930 йил 2 февралдаги йигилишида кулок хужа­
ликларининг бу хужалик йилидаги пахта етиштириш мажбу- 
риятлари, мажбуриятда белгиланган пахтан и тула ундириб олишга 
дойр карорлар кабул килади. Улар да туман пахта ширкатлари 
фаолиятини такомиллаштириш, хосилни 
100
фоизи йигиштириб 
олиш буйича сафарбарлик ташкил килиш, «экин бешлиги» топ- 
ширикларини бажариш юзасидан чора курмаган туман пахтасоюз 
ходимларини ишдан бушатиб, судга бериш кабилар уз аксини 
топган.
Шунингдек, йигилишда барча пахта ширкатларида синфий 
табакалар буйича пахта мажбуриятларини бажармаганлар ва 
карздорлар руйхатини тузиш ва бу хужаликларга тегишли чора 
куриш учун округ суди ва прокуратурасига курсатмалар берилади. 
Пахта топшириш мажбуриятини бажара олмаган хужаликларнинг 
мол-мулкини мусодара килиб судга бериш, мусодара килинган 
мулкни колхозлар фондига утказишга карор килинади.
Пахта мажбуриятини бажара олмаган кулок хужаликлари 
туман «учликлари» томонидан хисобга олинган. «Учлик» таркиби 
туман ижроия комигети раиси, молия булими раиси ва партия 
комитета вакилидан иборат булган.
Туман «учликлари» томонидан мажбуриятни бажармаган 
пахтакор хужаликлар хакидаги маълумот куйидагича расмийлаш- 
тирилган:
а) солик тулашнинг шартлиги;
149
www.ziyouz.com kutubxonasi


б) мол-мулкининг руйхати;
в) якка тартибдаги солик; микдори;
г) шартномада белгиланган пахта микдори;
д) топширилган пахта микдори ва хоказо1.
1930 
йилда кулок; хужаликларини аниклаш ва уларга турли 
мажбуриятлар юклаш билан бир каторда колхоз ичидаги «ёт 
унсурлар»га карши кураш хам олиб борилди. Колхозларда узига 
хос «тозалаш» утказилди. 
1930 йилда бундай тозалашлар 
натижасида 4910 киши колхозлардан чикариб ташланади. Чикариб 
юборилганларнинг 74 нафари кулоклар, 173 таси бадавлат 
дехконлар, 145 таси рухонийлар, 215 таси савдогарлар, 55 таси 
“босмачилик харакати” катнашчилари, 583 таси колхоз тартиб- 
коидаларига буйсунмаганлар тоифасига мансуб кишилар ва 528 
нафари эса бошка турли сабаблар билан, колган 2336 нафари 
номаълум сабаблар билан колхоздан чикариб ташланган.
Совет хокимиятининг иккинчи жахон урушигача булган солик 
сиёсатида шахарда асосан даромад солигининг, кишлокда эса ягона 
кишлок; хужалик солигининг пулли даромад солигига айланиб 
бориши жараёни кузатилади. Бу даврда давлат харажатлари 1,1 
трлн. сумни, вайрон этилган хужалик суммаси 
2,2
трлн. сумни ва 
бевосита харбий харажатлар 551,1 млрд. сумни ташкил этган. 
Ахоли томонидан эса бу даврда жуда юкори даражадаги мажбурий 
туловлардан ташкари 16 млрд. сум пул ва 4,5 млрд. сумлик 
кимматбахо буюмларини К^изил Армия фондига ихтиёрий равишда 
утказадилар2.
Уруш даврида соликларнинг кескин у сиши 1941 йил 3 
июлдаги "Вактинчалик юз фоизли солик тугрисида"ги Олий Совет 
Президиуми курсатмасидан бошланган. 1941 йил 29 декабрда Олий 
Совет карори билан "уруш солиги” жорий этилади3. Бу соликка 18 
ёшга тулган барча фукаролар жалб этилади ва унинг суммаси 
йилига бир киши учун 150-600 сумни ташкил этган.
Уруш йилларида жисмоний хамда аклий жихатдан етук 
фукароларни уруш га сафарбар этишни янада жонлантириш, 
фашистлар хужумидан азият чеккан худудларга моддий ва молиявий 
ёрдамни кучайтириш хамда урушда Совет Иттифокининг молиявий 
имкониятларини кенгайтириш максадида 1941 йил 21 ноябрда

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish