«iqtisod-moliya»


божмотар (бож йигувчилар) ва  закот йигувчилар, агар уша ерда давлат ерлари хам булса,  муигрифлар



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

божмотар
(бож йигувчилар) ва 
закот йигувчилар, агар уша ерда давлат ерлари хам булса
муигрифлар
(натура билан туланадиган улпонларни йигувчилар, улар Бухоро 
амлокдорларига 
мувофщ 
келган) 
хам 
хизмат 
килганлар. 
Кишлокларда маъмурий миршаблик таркибидаги барча ишлар билан 
оксоколлар шугулланиб, улар ахолидан улпонлар хам йигишган. 
Хонликнинг маъмурий ва молия-солик аппарата пул билан 
таъминланганлиги сабабли улпонларни, айникса, дахякни йигишда 
жиддий суиистеъмолчиликлар булиб турган.
83
www.ziyouz.com kutubxonasi


Маълумки, XVII аср бошларида Хоразм тахти учун булган 
сулолавий курашлардан сунг тахтга Араб Мухаммадхон ( 1602- 
1621) утиради. Бу даврда Хива хонлигида ички курашлар, айникса 
унинг угиллари ХЕабаш ва Элбарсларнинг отасига к;арши ч и р ш и
тахт учун курашни авж олдиради. Улар отасига к;арши курашда 
муваффак^ият козонадилар ва тахтга утирган Элбарс ва Хдбаш 
султонлар (1621-1623) укалари Исфандиёр (1623-3643) томонидан 
тахтдан тушириладилар. Тахтга чикдан Исфандиёр даврида 
мамлакат сиёсий хаётидаги кескинлик савданиб к;олди. Орол 
буйидаги узбек к;унгиротлари Исфандиёрга буйсунмай куядилар. 
Сунгра Абулгозихон (1643-1663) акаси Исфандиёр вафотидан 
кейин тахтни эгаллайди. Туркман, к;алмикларга карши муваффа- 
кдиятли уруш олиб борган Абулгозихон Бухоро хонлиги худуд- 
ларига хам талончилик юришлари уюштиради. Узок талашиш- 
лардан сунг у 1662 йилда Бухоро хони билан сулх, тузишга мажбур 
булади.
Унинг 
у г т
Анушахон (1663-1687) даврида х,ам Бухоро ва 
Х и в а 
уРтасидаги урушлар 
давохм этаверад и . 
Бу 
д а в р д а Х ива 
кушинлари Бухоро, Самарканд, К^аршига хужум киладилар. 1685 
йилда Риждувон якинидаги маглубиятдан кейин Бухоронинг 
Хивадаги таъсири кучаяди. Субхрнкулихрн Анушага к;арши фитна 
уюштириб, унинг 
угли
Эрнакка тахтни эгаллашга ёрдам беради. 
Отасини кур к;илиб, тахтни эгаллаган Эрнак (1687), хокимиятни 
узок; вак;т сацлаб к;ола олмади. Субхонкулихон Хивадаги тараф- 
дорлари ёрдамида тахтга ШохЕ
ниёзни (1688-1702) уткдзиб, амалда 
Хивани вассал давлатга айлантиради. Шох^иёз хонлик мавк;еига эга 
булгач, Россия хукмдори Петр 1 дан Хивани Россия таркибига 
кушиб олишни сурайди. Рус подшоси Хива хонлигини урганиш ва 
тобе к;илиш мак;садида Александр Бекович-Черкасский рах.барли- 
гида Хивага харбий экспедицияни юборади. Хива хони Шергози- 
хон (1715-1728) даврида хонликдаги сиёсий низолар мамлакатнинг 
ик;тисодини издан чикаради. Шергозихон 1717 йилда хонликка 
ташриф буюрган рус экспедициясини яхши кути б олди. Унинг 
масла^ати билан Бекович-Черкасский кушинларини 3 га булиб 
жойлаштирди. Кулай вазиятдан фойдаланган хиваликлар рус 
кушинларини бутунлай к;ириб ташлайди.
Хонликда ах.олидан асосан хирож, закот, жузъя каби соликлар 
ундириб олинган. Уларнинг мивдори шариатда белгиланганидек 
булган. Соликлардан ташкари ахоли турли мажбуриятларни
84
www.ziyouz.com kutubxonasi


бажариши шарт эди. Хусусан каналларни тозалаш, янгиларини 
Казиш учун илк бахорда уз ерига эга булган хар бир хонадондан 
бир киши жалб этилиб, 15 кун ишлаб бериши шарт булган.
Хива хонлигида хусусий ерларга солинадиган солик у ер 
Кандай тоифага мансублигига боглик булган. Ёрликли мулк, яъни 
давлат ерларидан хон ёрлиги билан бирор шахснинг фойдаланиши 
учун ажратиб берилган ёрликли хусусий ерлардан олинадиган ер 
солиги (дахяк) урнига пул тарзида (салгут) олинган. Адолининг 
Кадимдан хусусий мулки хисобланган одатдаги хусусий ерларга 
Хам салгут билан солик солинган. Адай мулк (халк тилида атай 
мулк) ерларидан ер солиги эмас, балки ховли пули солиги ундириб 
олинган. Бу соликнинг микдори солик туловчи мол-мулкнинг куп- 
озлигига караб белгиланган.
Ховли пули (уй-жой солиги) даромад солигига ухшаш булган. 
Улар салгут ва дахякни гула давлатга, дахякнинг бир кисмини уз 
вакф идоралари фойдасига тулаганлар.
Савдо ишларида белгиланган закот йигими, тарози пули ва 
бошка соликлардан ташкари, Хива хонлигининг савдо марказлари 
(Урганч, Хонка, Хива, Гурлан, ва бошкалар) даги савдогарлар хар 
йили хонга «бой пули» солиги тулаганлар. Хон бу соликни хамма 
бой савдогарларга узи хохлаганча солган. Савдо шахарларига 
ёрликлар юборилар ва ёрликларда хар бир шахардан хон 
хазинасига карз тарикасида маълум микдорда пул юборилиши 
керак эди. Лекин олинган бу пул л ар эгаларига кайтариб бери л мае 
эди. Белгиланган пул шахар ахолисига таксим килиб ундирилар 
эди. Бу узига хос карз олишлар бир йилда икки-уч марта такрор- 
ланиб турган.
Хон хокимияти козоклардан ва коракалпоклардан чорванинг 
сонига караб чорва учун 1/40 микдорида закот ундириб олган. 
Бундан ташкари, Амударёнинг унг киргогида пода эгаларидан 
бутунлай узбошимчалик билан ундириб олинадиган 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish