Ip- §. Мулох,азалар алгебраси н и нг форул ала ри, Мулоцазалар алгебр асининг асосий вазифаларида н



Download 88,43 Kb.
bet3/4
Sana21.02.2022
Hajmi88,43 Kb.
#72741
1   2   3   4
Bog'liq
Algebra va sonlar nazariyasi. 1-qism (R.Nazarov va b.)-word

(•Av) (< •)V(^ ›)- ( ›


(‹Vv) - (+ •)A(< v› ‹2
га асосан ихтиёрий формуладаги т ва /\ амалларни вn V £1 a ллapи билан ва аксиниа, т ва V амалларни эса т ва /\ амаллари билан алмаштирнш мумкин.
ЙНАИ m ва w амалларни фанат л ва /\ (п о V) амаллари билан алмаштириш мумкинлпгини курсатамиз. Бу- нинг учун

xAy=г ((* )V( v)) (4)


формулалар хаьlда асосий тенг кучлиликларлан фойдаланаыиз. Асосий тенг кучли формулалардан 22) га асосан хп9
4?
‹•Av)V((* •)A(< у)) урикяи. (3) га асосан эса (•Av )V


Vy га яна (3) ни татбиц этсак, х w у л ( л ( н)/’\( у)) Носил булади. Arap (4) формуладан фойдалансак, муло¿аза- лар алгебраскнинг ихтиёрий формуласини ва \/ ор5али нфодалаш мумкин.
М а ш ц л а р

    1. А, В,*,С er D муло\азалар мос "равиш Аа 1, 0, 0, 1 булганда цуйидаги формулаларнинг ростлик цийматини топинг:

а) АЧ А С); д) АЦВ ю D,
6) D (В fiC); е) (Аю В)ж( А Bj;
в) Co (А D), ж) (D С)ю(А В),
г) А (CV D), з) (А B)ЦDw(Bfi С).

    1. Цуйидаги формулаларнинг xap бири учун ростлик жадвалини тузинг:

t3- §. ПРЕДИКАТЛА Р


Мулоцазал ар алгебраси ёрдамида содда муло5аза- лардан мураккаб муло ha залар Носил qилинишнн it биз 12- $ да куриб утАНК. Мулоуазалар ма нтиqининг камчи- лнкларидан бири шундан иборатки, унинг ёрдамида объектларнинг хоссалари ва улар орасидаги муносабат- ларни ёритиш мумкин эмас. Математик мантиqнинг бјнда й масал алар била н шугулла на дига н цисм и одатда преди кат.я ар .зогикаси (м антиби) деб юр итиладп.


1-т а ъ р и ф. Таркибида эркли узга рувиила р бат- наши6, бу узгар увчиларнинг цабул цнли ши мумкнн булга н цийм атларида муло\а зага айлан адиган дар ак rarira предикаі дейилади.
х объектнинг бирор & xoccara эга бу пиши .Т (.г) каби Флгиланиб, Н (z) бир уринли предикат деб юрити.мади.
М и с о л л а р. 1. & (z): «х туб сон» куринишдаги преди- кат берилган бу‹зсин. Бундай холдa & (*) бир но›іаълумли функциянн ифодалаб, упинг аник.ланиш сох.аси натурал сон- лар туплами N дан, qийматлари со¿аси мулохазалар ту пла- мндан иборат булиs, бар бир мулохазанинг цийиатлари co5a-
си sca вкки элементли (0, 1} тупламдан иборат. Бу функция цийматларннннг жадвал куриниши цуйидагичадир:


х

1

2

3

4

5

6

7

8

& (х)

0

1

1

0

1

0

1

0

2. £ (х) : ‹z — жуфт сов» каби предикат бернлган булсин.
Унннг ростлик жадвали

куринишда булади.


Юцоридагп иккита мисолдан цуйидаги фикрла рнн айта ола миз.

  1. П редика тлар мулоцаза эмас, лекин z нинг бнрор тепла мга тегишли аниц цийматларида у муло$азага айланади.

  2. Arap N банда йдир объектлар тупла ми булса, бу ту пла мдаги предика т — xocca дега нда биз шу Л туп- ла мда рост ёки ёлгон би й м атни ha бул цилувчи бир ap- гументли функцияни тушу на миз.

2- т а ъ ри ф. 34 тупламнинг & (х) предикатни рост муло5а- зага айлантирувчи D цисм тупламига & (т) предикатнинг
со. аси дейилади.
3-T а ъ р и ф. Arap f (х) предикат N тупламнинг барча
элементларИ Аа рост (ë,oF0H) цийматни цабул биРлса, (х) пpe-
дикат И ту пламда айнан pocm (айнан ёлгон) дейилади.
4- т л ъ р и ф. А (А„ ... , А ’, а,, ... , а , х„ ... , х,;

Download 88,43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish