Институти “Умумтехника фанлари” кафедраси



Download 461 Kb.
bet7/7
Sana25.02.2022
Hajmi461 Kb.
#261208
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2 5337300698474221915

t1, с

х = (t), см

у = (t), см

1

2

3

4

1







2





t=1s

3





t=1s

4





t=2 sm

5





t=1 sm

6







7







8







9







10







11







12







13







14







15







16







17







1

2

3

4

18







19







20







21







22







23







24







25







26







27







28







29







30









Қуйидаги саволларга жавоб беринг

  1. Кинематика нимани ўрганади?

  2. Траектория нима?

  3. Кўчиш нима?

  4. Йўл нима?

  5. Тезлик нима?

  6. Тезланиш нима?

  7. Уринма тезланиш қандай аниқланади ва қандай йўналади?

  8. Нормал тезланиш қандай аниқланади ва қандай йўналади?

  9. Ҳаракат координата усулида берилганда табиий усулга қандай ўтилади?

  10. Ортлар нима?

  11. Ҳаракат қонуни нима?

Мустақил ишни бажаришда талабаларга справочник вазифасини ўтовчи қуйидаги маълумотларни илова қиламиз.
Tраекториянинг тенгламалари қуйидаги кўринишида бўлиши мумкин:





Тенглама кўриниши

номи

1

y=ax+b

Тўғри чизиқ тенгламаси

2



Марказининг (a,b) нуқтада ва радиуси R га тенг бўлган айлананинг тенгламаси

3



Маркази (a,b) нуқтада, ярим ўқлари d ва c бўлган эллипснинг тенгламаси

4



Гиперболанинг тенгламаси

5



Параболанинг тенгламаси

Икки нуқтадан ўтувчи тўғри чизиқнинг тенгламаси қуйидаги формула орқали аниқланади:



Tригонометрик функцияларнинг баъзи қийматлари.



0













2

Sin

0







1

0

-1

0

Cos

1







0

-1

0

1

tg

0



1



-

0

-

0

Ctg

-



1



0

-

0




Ҳосила ва интегралларнинг баъзи формулалари






y-функция

y нинг ҳосиласи

y нинг бошланғичи

tn

ntn-1







lnx+C

Sint

Cost

-cost+C

Cost

-sint

sint+C

Sinat

Acosat



Cosat

- asinat



Tgt





at, a>0, a1

a t lna





Грек алфавити

шакли

айтилиши

шакли

айтилиши

шакли

айтилиши

A 

al`fa

I i

Iota

P 

ro

B 

Beta

K n

Kappa

 

sigma

Г 

Gamma

 

Lambda

T 

tau

 

Delta

M 

Myu

r 

Ipsilon

E 

Epsilon

N 

Nyu

Ф 

fi

Z 

Dzeta

 

Ksi

X 

xi

H 

Eta

O o

Omikron

 

psi

,,

Teta

П 

Pi

 

omega

АДАБИЁТЛАР


1. А.А.Яблонский. «НАЗАРИЙ МЕХАНИКА» дан курс ишлари учун топшириқлар тўплами. «Ўқитувчи» нашриёти, «Зиё-Ношир» КШК, 2002 йил. Тошкент.


2. Қ.Юлдошев «НАЗАРИЙ МЕХАНИКА»дан курс ишларини бажаришга доир методик қўлланма. «Ўқитувчи» нашриёти, 1993 йил. Тошкент.
3. В.М.Брадис. Тўрт хонали математик жадваллар. «Ўқитувчи» нашриёти, 1990 йил. Тошкент.
4. П.Ш.Шоҳайдарова ва бошқалар, «НАЗАРИЙ МЕХАНИКА» курси «Ўқитувчи» нашриёти, 1981, 1991 Тошкент.
5. И.В.Мешчерский. «НАЗАРИЙ МЕХАНИКА» дан масалалар тўплами. «Ўқитувчи» нашриёти, 1989 йил. Тошкент.
Download 461 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish