Институти “Умумтехника фанлари” кафедраси


Кинематика иккига бўлиниб ўрганилади



Download 461 Kb.
bet2/7
Sana25.02.2022
Hajmi461 Kb.
#261208
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2 5337300698474221915

Кинематика иккига бўлиниб ўрганилади:

  1. Нуқта кинематикаси

  2. Қаттиқ жисм кинематикаси.

Нуқта кинематикасида қуйдаги икки масала кўрилади:

  1. Берилган саноқ системасига нисбатан нуқтанинг харакатини математик усулда аниқлаш.

  2. Нуқтанинг берилган харакат қунунига кўра мазкур харакатнинг барча кинематик характеристкаларини аниқлаш.

Ушбу услубий қўланма назарий механиканинг кинематик бўлимидан талабалар бажариши лозим бўлган К-1 топшириқ,- «Нуқта харакатининг берилган тенгламаларига кўра унинг тезлиги ва тезланишини аниқлаш» мавзуси бўйича ҳисоб лойиҳа ишини бажаришга ёрдам кўрсатишга мўлжаланган бўлиб, кинематиканинг биринчи бўлимига тегишлидир. Бу бўлимни яхши ўзлаштириш учун унинг назарий қисмини ўрганиш билан бир қаторда маълум сондаги масалаларни мустақил ечиш ва ҳисоб лойиҳа ишларини бажариш талаб қилинади. Бу талабаларни бир томондан мустақил ишлашга, иккинчи томондан бўлимнинг асосий назарий хулосаларини мухандислик амалиётида учрайдиган конкрет масалаларга қўлашга ўргатади. Бундан ташқари талабаларга курснинг назарий қисмини яхшироқ ўзлаштиришларига ёрдам беради. Ҳисоб лойиха ишини бажаришга киришаётган талабалар Олий математика курсидан қуйидаги тушунчаларни такрорлашдан бошлашни тавсия қиламиз:
- бир ўзгарувчили функцияларнинг дифференцияли оддий ва муракаб функциянинг (биринчи ва иккинчи тартибли хосиласи)ни;
- бир ўзгарувчили функцияларнинг графикларини кўра билиш ва уларнинг экстремал қийматларини топа билишни;
- эгри чизиқнинг параметрик тенгламалари ва чизиқнинг эгрилик радиуси тушунчалари хақида тасаввурга эга бўлишни;
- эгри чизиққа ўтказилган уринма ва нормал тушунчалари.
Ҳисоб лойиҳа ишининг мустақил равишда ечишга киришишдан аввал масалани ечиш режасини тўла ўйлаб олиш, айни масалани ечиш учун қайси қоида ёки формулалардан фойдаланиш зарурлигини белгилаб олиш керак. Масалага доир чизмаларни масштабга риоя қилган ҳолда яхшилаб чизиб олиш лозим, чунки чизмалар пала-партиш чизилганда ечишда хатоликларга олиб келади. Чизмада координата ўқлари ва айни масалани ечишда учрайдиган тезлик ва тезланишлар векторлари қаламда аниқ ва яхшилаб тасвирланган бўлиши керак.

Download 461 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish