Институти 5540600 «есмт» йўналишидаги талабалар учун «Тикув маҳсу



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/69
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#276534
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   69
Bog'liq
tikuv mahsulotlari texnologiyasi fanidan

Олд бўлакка адипни улаш 
а б


84 
Адип билан олд бўлак олдиндан  кўклаб олиб ѐки кўкланмай бир-бирига уланиши 
мумкин. Кўкланмай улаш учун пастки деталда солқи ҳосил қилиб тикадиган махсус 297 кл. 
ОЗЛМ машинаси ишлатилади. Олдиндан кўклаб улаш учун адип олд бўлакка осон
сўкиладиган бахяқаторли 63 кл.машинасида борт ва адип қирқимларидан 1,5-2 см. нарида 
солқилар ҳосил қилиб юритилади. Кийим тайѐр бўлганда бурчаклари аниқ чиқиши учун,
ѐрдамчи андаза қўйиб, адип қайтармаси билан борт учларида ағдарма чок чизиқлари 
белгилаб олинади. Борт олд бўлак томондан ағдарма чок билан тикилади ва ишлов бериш 
усулига қараб қуйидаги кенгликда чок ҳақи қолдирилади: "соф зий" ли ишлов берилса 0,6-
0,7см, ѐлғон қавиқли ѐки безак бахяқаторли ишлов берилса 0,3-0,4 см. Солқилар қуйидагича
бўлади: адип қайтармаси учларида 0,5-0,7см, адип қайтармасининг бошқа жойларида 0,4-
0,5см, измалар орасида 0,2-0,3 см. ҳосил қилинади. Махсус ѐстиқлари бор прессда чоклар 
ѐриб дазмолланади. Адип қайтармаси билан борт учлари кенглиги 0,2 см. чок ҳақи қолдириб, 
кесиб ташланади. Адип қайтармаси учининг охири кертиб қўйилади. 
Бортга безак бахяқаторли ишлов берилса борт ва адип учлари ўнгига ағдарилади
ва адип қайтармаси зийлари олд бўлак томондан, борт зийи адип томондан 0,2см. кенгликда 
кант ҳосил қилиб, 2222 кл. махсус зий кўклаш машинасида борт зийлари кўкланади, кийим 
этаги эса буклаб кўкланади. Адипнинг ички чети махсус машинада қирқимидан 2-3 см. ма-
софада олд бўлакка илинтириб қўйилади ѐки елим плѐнка билан ѐпиштириладиган бўлса, 
адипнинг ички қирқимидан 2,5-3,5 см. масофада елим плѐнка қўйиб чиқилади. Сўнгра борт 
четига безак бахяқатор юритилади (6.3.5-расм, а). 
Борт четларига "соф зий"ли ишлов берилганда ағдарма чокларда 0,3 см. кенгликда 
чок ҳақи қолдирилиб, олд бўлак томондан қирқиб ташланади. Чоклар борт қотирмасига 
маҳкамланади. Чокни елимлаб маҳкамлаш учун олд бўлак тескарисига ағдарма чокидан 0,1 
см. масофада махсус машинада елим плѐнка қўйилади ѐки универсал машинада елим ип 
қўйилади (6.3.5-расм, б). 
Бортнинг ағдарма чоклари универсал машинада ҳам маҳкамланиши мумкин. Бунда
тақилмаси юқоригача етган кийимларнинг чоки адип томондан этагидан бортнинг учигача 
бостириб тикилади, адип қайтармали кийимларда эса бортнинг чоки адип томондан, этакдан 
адип қайтармаси қайриладиган чизиқгача, адип қайтармасидаги чоклар эса олд бўлак то-
мондан ағдарма чокдан 0,2 см. масофада бостириб тикилади. Адип қайтармаси учларида ва 
қайрилиш чизиғи бошланишида борт ағдарма чокининг 3-4 жойи тикмай қолдирилади (6.3.5-
р, в ). 
а б в


85 
6.3.5-расм. Борт зийларига ишлов бериш. 


Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish