«институционал иқтисодиёт»



Download 1,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/106
Sana14.04.2022
Hajmi1,42 Mb.
#550894
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   106
Bog'liq
Z5Xf1yF3PB1n587zcZuzVSrAoPa92cFCH26O7eNh

I
5
= ; 
«Жами хусусий сармоя» 
10
М1 пулларнинг миқдорий тенгламаси MV=PY асосида щисоблаб чиқилади, бу ерда 
М - пул агрегати, V – пул муомаласининг тезлиги, Р – нархлар даражаси ва Y – реал даромад. 


110 
(«Маъмурий-бошқарув харажатлари» + 
«Раҳбар ходимларни мукофотлаш») 
I
6
 

«Ялпи фойда» 
I

индекси акциядорларнинг акциядорлик жамиятидаги қолдиқ даромадни 
олиш ҳуқуқидан фойдаланиши самарадорлигини таҳлил қилиш учун таклиф 
этилади. Агар тадқиқ этилаётган фирманинг баланси асосида ҳисоблаб чиқилган 
ушбу индекс тармоқ ёки корхоналар гуруҳлари бўйича ўртача индексдан анча кичик 
бўлса, у ҳолда расмий мулкдорлар «агентлар» - менежерларнинг оппортунистик 
хатти-ҳаракатлари эҳтимолига эътиборни қаратиши мақсадга мувофиқ ҳисобланади. 
Менежерларнинг оппортунизмини, масалан, даромадлар тўғрисидаги ҳисоботда 
«Маъмурий-бошқарув харажатлари» моддасининг ошириб кўрсатилиши ҳолатлари 
тасдиқлайди, чунки кўпинча менежерлар ўз даромадини пул шаклида кўпайтириш 
имкониятидан маҳрум бўладилар. Шунинг учун I

индекси I

индексининг табиий 
тўлдирувчиси ҳисобланади. 
«Нақд пулда тўланган дивидендлар» 
I
7
= ; 
«Солиқлар тўланганидан сўнг фойда» 
«Жорий операция харажатлари» 
I
8
= . 
«Солиқлар тўлангунича фойда» 
Мазкур индекслар фирманинг мақсадли функциясини таҳлил қилиш ва, ўз 
навбатида, унинг реал «принципал»ини аниқлаш учун мўлжалланган. Бир акцияга 
даромадни кўпайтириш гепотезасини текшириш учун («принципал» - акциядорлар) 
I

дивидендларни тўлаш коэффициенти қўлланилади (нақд пуллар ҳаракати 
ҳақидаги ҳисоботдан «Нақд пулда тўланган дивидендлар» моддаси). Бунда I
7
коэффициентини динамикада кўриб чиқиш лозим – фақат унинг бир неча ҳисобот 
даврларидаги ижобий динамикаси фирманинг бир акцияга даромадни кўпайтириш 
мақсадини кўзлаганлигидан далолат беради. Иккинчи томондан, корхонанинг омон 
қолишга йўналтирилиши даражаси солиқлар тўлангунга қадар фойданинг барқарор 
энг кам миқдори чоғида жорий операция мажбуриятлари ва умуман пассивнинг 
ўзаро нисбати динамикаси (ошиш томонга) асосида баҳоланади. 
«Сотилган товарларнинг таннархи» 

Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish