Инсон ҳуқуқлари умумий назарияси



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/226
Sana23.02.2022
Hajmi2,58 Mb.
#144158
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   226
Bog'liq
pravo uz

биринчидван, инсон ҳуқуқлари — ҳуқуқ бузилишига нисбатан жавобгар-
лик белгиловчи қоида ва тамойиллар мажмуи;
иккинчидан, инсон ҳуқуқлари — давлат ўзига маълум мажбуриятларни 
оладиган, давлат ва инсон ўртасидаги ўзаро муносабатлардир;
учинчидан, инсон ҳуқуқлари — давлат органлари томонидан риоя қилинади, 
таъминланади ва рағбатлантирилади;
тўртинчидан, инсон ҳуқуқлари тенгликни назарда тутади ва жинсий, ирқий 
ва эътиқод белгиларига кўра камситишни йўқотишни кўзда тутади;
бешинчидан, инсон ҳуқуқлари ҳам тинчлик, ҳам қуролли можаролар пай-
тида риоя этилишни ва таъминланишни назарда тутади;
Давлат ҳимоясининг кафолати бевосита давлатнинг мазкур ҳуқуқларни 
тан олиши, риоя этиши ва қўриқлаши юзасидан мажбуриятлари билан боғлиқ. 
Шунинг учун, қонунчилик фаолиятининг инсон ҳуқуқларига мувофиқлиги 
Конституция томонидан ижро ва қонунчилик ҳокимиятига йўналтирилган 
муҳим шартдир.
Универсал қимматга эга бўлган инсон ҳуқуқлари, Ўзбекистон Республика-
сининг жамият ҳаётининг ижтимоий сиёсий, иқтисодий ва маънавий 
ҳаётининг барча соҳаларидаги фаолиятининг концептуал асосини ташкил 
этади. Жаҳон ҳамжамиятининг тўлақонли аъзоси сифатида Ўзбекистон 
Республикаси инсон ҳуқуқлари устуворлигини сўзсиз тан олади ва инсон 
ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва рағбатлантиришни ўзининг стратегик муҳим 
вазифаси сифатида кўради
1
.
Энг кўп тарқалган таърифлардан бирига кўра, инсон ҳуқуқлари — инсонга 
ўзини инсон сифатида намоён қилиши, моддий, ижтимоий ва бошқа неъмат-
лардан фойдаланиши учун тақдим этилган ижтимоий ва юридик имконият -
дир. Ушбу ижтимоий ва юридик имкониятлар давлат ва жамият ҳаётининг 
ижтимоий, иқтисодий ва маданий шароитлари ва даврнинг маълум тарихий 
хусусиятлари билан юзага келади. Айнан, шунинг учун ҳам инсон ҳуқуқлари 
тараққиёти ҳақида турли трихий даврларда ва инсон ҳуқуқлари халқаро стан-
дартлари мавжудлиги нуқтаи назаридан турли цивилизацияларда ва турли 
1 Международное публичное право: Учебник. — Т.:ТГБИ, 2003 — С. 335


38
мамлакатларда инсон ҳуқуқларини амалга ошириш шакллари ҳақида гапи-
риш мумкин.
Ушбу таърифни тавсифлашда қуйидаги ўзига хос хусусиятларни эътибор-
га олиш лозим:
биринчидан, “инсон ҳуқуқлари” тушунчаси инсоннинг юридик ва ижтимо-
ий имкониятлари орқали очиб берилади. Ушбу таърифда инсон ҳуқуқлари — 
инсоннинг жамиятдаги реал эркинликлари даражасини, яъни у жамиятда нима-
ни амалга ошириши мумкинлигини акс эттирувчи мезондир;
иккинчидан, ушбу имкониятлар инсонга бу дунёда ўз олдига қўйган 
мақсадларини амалга ошириш имконини беради. Мисол учун, нега эркинлик, 
шаън, қадр­қиммат, тенглик энг зарурий қадриятлар ҳисобланади ва қонун 
билан муҳофаза қилинади;
учинчидан, инсон ҳуқуқларини ҳар доим аниқ ва ҳар бир давлатда амалга 
оширишнинг ўзига хос хусусияти мавжуд, бу ҳар бир давлатнинг ижтимоий­
иқтисодий ва маданий тараққиётига боғлиқ.
Инсон ҳуқуқларининг ушбу таърифи уни қонун билан боғлайди, яъни инсон 
ҳуқуқлари маълум эркинлик чоралари (кўлами) ни ифодалайди, инсон ҳуқуқ­
лари маълум хулқ­атвор, каби қонун билан алоқадор ва давлат томонидан 
белги ланади.
Шу тариқа, таъкидлаш мумкинки, инсон ҳуқуқлари худди индивид ва шахс 

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish