Инсон ҳуқуқлари умумий назарияси


Ўз мазмуни, характери ва хусусиятига кўра юридик шакл норма ижод-



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/226
Sana23.02.2022
Hajmi2,58 Mb.
#144158
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   226
Bog'liq
pravo uz

Ўз мазмуни, характери ва хусусиятига кўра юридик шакл норма ижод-
корлик ва ҳуқуқни қўллаш фаолиятини қамраб олади. 
Ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлариннг норма ижодкорлик фаолияти, 
идоравий меъёрий ҳужжатларни яратишга қаратилган бўлганлиги учун ҳам, 
қонуности ҳужжатлар яратиш хусусиятини касб этади. Уларнинг мақсади — 
ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар иш фаолиятининг турли томонларини 
тартибга солиш ҳисобланади. Бироқ, улар фаолиятининг қайси соҳасини тар-
тибга солмасин, асосий мақсадни — фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликлари-
ни ҳимоя қилиш мақсадини кўзлайди.
Биринчи ҳолатда, масалан, жиноятчилик ва ҳуқуқбузарликка қарши кураш-
ни тартибга солувчи ҳужжатлар. Иккинчи ҳолатда эса, уларни олдини олиш 
бўйича чора­таадбирлар механизмлари белгилаб берилади.
Қабул қилинаётган меъёрий ҳужжатларнинг кўпгина қисми қонунчиликни 
мустаҳкамлаш, шахснинг ҳуқуқ ва эркинликларига риоя қилиш муаммолари 
ва бошқаларга тааллуқлидир.
Қабул қилинаётган қатор ҳужжатлар давлатнинг қонунларини ва бошқа 
қонуности ҳужжатларини тўлдиради ва аниқлаштиради. Улар Ўзбекистон 
Республика си Конституцияси ва қонунларига зид келмаслиги; ҳуқуқ 
ва эркинлик лар фақатгина қонун йўли билан ва фақат конституциявий тузум-
ни, фуқароларнинг қонуний ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилиш учун зарур 
бўлган даражадагина чегараланиши мумкин деган қоидаги мос келиши шарт.
Ички ишлар органлари фаолиятининг иккинчи шакли ҳуқуқни қўллаш 
ҳисобланади. Мазкур шаклни ҳуқуқий нормаларни амалга ошириш механизми­
нинг энг ишловчи элементларидан бири ва индивидуал­аниқ ишлар бўйича 
давлат­ҳокимиятига тааллуқли қарорлар қабул қилиш сифатида кўриш лозим.
Ундан ташқари, Конституция ва бошқа норматив ҳужжатларда эълон қилинган 
ҳуқуқ ва эркинликларни амалга оширишга тегишли ҳуқуқий нормаларни 
қўллаш ёрдамидагина эришиш мумкин.
Шу билан бирга, ҳуқуқни қўллаш, бевоосита ижтимоий муносабатлар 
иштирок чиларига ҳокимиятчилик ваколатлари орқали таъсир қилишда акс 
этганлиги учун ҳам бошқарув фаолиятининг шакли ҳисобланади. Мазкур 
таъсир кўрсатиш, жўнатилган органлар ва шахслар томонидан ижро этиш 
маж бурий бўлган ҳуқуқий ҳужжатлар ва кўрсатмалар кўринишига эгадир. 
Қайд этиш керакки, бундай кўрсатмалар давлатнинг мажбурлаш чораларини 
қўллаш имкониятини таъминлаб беради.


139

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish