Инсон ҳуқуқлари умумий назарияси


Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларациясининг ҳуқуқий



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/226
Sana23.02.2022
Hajmi2,58 Mb.
#144158
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   226
Bog'liq
pravo uz

5.2. Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларациясининг ҳуқуқий 
мазмуни ва аҳамияти
Иккинчи жаҳон уруши тугаганидан сўнг тинчлик, хавфсизлик ва давлат-
лараро ҳамкорликни қўллаб — қувватлаш ва мустаҳкамлаш мақсадида Бир-
1 Карташкин В. А. Права человека в международном и внутреннем праве. — М., 1995. — С. 58.


65
лашган Миллатлар Ташкилоти тузилган эди. Инсон ҳуқуқ ва эркинликлари-
ни ҳимоя қилиш унинг фаолиятида муҳим йўналиш ҳисобланади.
БМТнинг дастлабки эришган муҳим ютуқларидан бири, бу Бош Ассамблея 
томонидан 10 декабрь 1948 йилда Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларация-
сининг қабул қилиниши бўлган.
Ассамблея Декларацияни “барча халқлар ва барча давлатлар томонидан 
бажарилишига интилишини таъминлаш вазифаси” эканлигини эълон қилди. 
У бутун дунёдаги аъзо­давлатларни Декларацияда мустаҳкамланган ҳуқуқ 
ва эркинликларни ҳурмат қилиш ва таъминлашга чақирди. Ҳар йили 10 декабр 
бутун дунёда Декларация қабул қилинган кун сифатида Инсон ҳуқуқлари куни, 
деб байрам қилинади. Декларациянинг тарихий аҳамияти шундаки, у бутун 
дунёда тан олинган ва умумий бўлган ҳуқуқ ва эркинлик лар рўйхатини ўзида 
мужассамлаштирган биринчи халқаро характердаги ҳужжатдир.
Декларацияда қуйидаги умум эътироф этилган инсон ҳуқуқларининг тўлиқ 
рўйхати келтириб ўтилган:
Шахсий ҳуқуқ ва эркинликлар:
яшашга бўлган ҳуқуқ, эркинлик ва шахсий дахлсизлик ҳуқуқи (3­модда);
қулликнинг таъқиқланиши (4­модда);
қийноқларнинг таъқиқланиши, инсон қадр­қимматини камситувчи ёки 
ноинсоний муомалар ва жазолашларнинг таъқиқланиши (5­модда);
ҳар бир инсоннинг ҳуқуқий субъект бўла олишининг тан олиниши (6­модда);
асосий ҳуқуқларини бузилишига сабаб бўлган ҳаракатларга қарши суд 
ҳимоясига бўлган ҳуқуқ (7­модда);
ҳуқуқларни суд томонидан самарали тикланишига бўлган ҳуқуқ (8­модда);
ўзбошимчалик билан қамоққа олиш, ушлаб туриш ёки сургун қилишдан 
ҳимоя қилишга бўлган кафолат (9­модда);
мустақил ва бетараф судга бўлган ҳуқуқ (10­модда);
айбсизлик презумпцияси, қонуннинг орқага қайтиш кучининг йўқлиги 
(11­модда).

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish